КОМЕ СМЕТА ВЕЗА ЦЕНТРА И ПРЕДГРАЂА?

Чак и они "велики Београђани" који на провинцију и предграђа гледају са презиром ће осетити последице измештања железничких и аутобуских линија кроз веће гужве у претрпаним градским аутобусима. 

Такође и већим застојима на улицама, и још горим мањком паркинг места, јер ће укидање превоза директно до центра Београда додатно стимулисати долазак аутомобилом у исти. Чињеница је да је управо у зони "Кругу двојке" највећа концентрација факултета, средњих школа, огромног броја радних места у администрацији, туризму, угоститељству, школству, култури, новинарству, читавом низу услужних делатности. И возови, и приградски и међуградски аутобуси, сви они су бржи и сигурнији превоз са веће раздаљине до тог центра од градских аутобуса и трамваја који стају сваких 500 метара. Када је у питању повезивање са различитим деловима Београда приградских и даљинских путника, будуће локације аутобуске и железничке станице нису на чворишту трамвајске мреже. А трамвај је једини градски превоз високог капацитета који Београд тренутно има. БГ:ВОЗ иде превише ретко и покрива премали број локација у Београду да би био градски систем високог капацитета. Поготову од почетка радова на прузи ка Новом Саду за неколико месеци, проредиће се да иде сваких сат времена.  

"Ласта", симбол трећег света

У Београду се одавно са сажаљењем гледа на некога ко у школу или на посао у Београду путује Ластом. Ласта је постала симбол неког трећег света при Београду, далеког и тешко доступног, подручја у којем већина Београђана није била осим у на свадбама или другим породично важним догађајима. Одатле се становништво данас исељава и пола њива је у парлогу. До уништења приградских железница током реформи по диктату ММФ крајем 1960-тих тамо се свака њива на продају јако брзо продавала, а становништво повећавало.

Предграђе Београда  на 70 километара?

 Многим лошије информисаним у Београду је чудно да се превоз до места удаљених скоро као Нови Сад формално води као приградски. Истина је да много људи путује, што возом што аутобусом сваки дан из Старе Пазове, Инђије, Ковачице, Смедерева, Панчева, Алибунара, Пећинаца, Ковина, али се тај превоз не води званично као приградски, и не подлеже ни техничкој, ни економској, ни правној регулативи која важи за приградски превоз унутар неког административног подручја. Сва та места су ближе од Младеновца и Лазаревца. Ако, примера ради, неко дете из Младеновца жели да упише средњу медицинску, два пута ближе му је Смедеревска Паланка, а Лазаревцу Ваљево. Само највећа насеља и насеља узпут имају аутобус на сваких 15 минута пола сата или сат. Многа насеља имају само 5-10 полазака аутобуса дневно, викендом и мање, и то не до неке локације у Београду него само до општинског центра. Јединствен случај у свету да у административном подручју једног града постоје два система превоза са потпуно различитим правилима, до скора и са раздвојеним тарифним системом. Да ли ће, када и где постојати превоз, у потпуности је препуштено на милост и немилост Ласти. Ноћни превоз не постоји ни за највећа насеља. За масу насеља су радна места у трговини и индустрији у две смене недоступна, јер не постоји полазак са којим се у Београд стиже пре 6 ујутру, нити је могуће вратити се после 10 увече. 

Већина насеља немају вртиће и јаслице, а постојање вртића је посебно важно ако се жели демографски опстанак тих насеља. У српској култури непостојање вртића значи да жена мора остати у кући све док и најмлађе дете не крене у школу. То не погоршава положај само жене, јер не доноси у кућу своју плату и зависи од мушкарца, него и мушкарца који бива присиљен да ради двоструко више сати него што пише у утопистичком Закону о раду.

Избор аутобуских превозника, и приградске железнице за бољи живот у предграђима

 Није на свим аутобуским линијама које држи Ласта сасвим незадовољавајућ превоз, али док не постоји могућност да Ласта потпуно изгуби неку линију због незадовољавајућег превоза, неће ни покушати да нешто унапреди. Пре самог конкурса за доделу линија, требало би „ресетовати“ мрежу линија, и цео систем поставити на потпуно другачије основе.

Трошак превоза свакодневног путника између Београда и Лазаревца или Младеновца је приближно. 7000 динара. Тај трошак не зависи од тога да ли је то радник, средњошколац или студент, плаћа ли маркицу са сниженом и повлашћеном ценом или се шверцује. Разлика до пуне цене превоза се плаћа из буџета, а у питању су десетине милиона евра годишње. Трошкови превоза приградским железницама су двоструко нижи. Највећа насеља, Младеновац, Лазаревац, Барајево, Рипањ, Велики Црљени и Врчин су уз железничке пруге, Сопот не много далеко од пруге. Обреновцу је пруга укинута 1968. на шта је народ и дан данас огорчен. Експесни Ћира је Београд – Обреновац преваљивао за 45 минута, брже него експресна Ласта у поподневном шпицу! Од постојећих пруга, ка Барајеву и Лазаревцу је потпуно обновљена 2017, ка Младеновцу делимично обновљена 2015. а ка Врчину и Умчарима се очекује ремонт. Међутим, након ремонта није враћен ни један полазак Беовоза, макар само у шпицу. На тим једноколосечним пругама је могуће успоставити поласке сваких сат времена, са временом путовања до Лазаревца и Младеновца око сат времена. За мања насеља удаљена од активних пруга, ако не постоји економска оправданост да се успостави аутобуска линија бар на сваких сат времена преко целог дана постоје два концепта решења. Једно је да постоји кружни минибус на сваких сат времена до локације са добрим могућностима преседања (железничка станица, локална аутобуска станица)- Друго је директна линија за Београд макар на свака два сата. У оба случаја би линијом морао бити обухваћен општински центар. 

Важно је још укинути перонске карте, изместити аутобуске станице у Сопоту и Лазаревцу на локације железничких станица, имати координисан ред вожње са унапред утврђеним преседачким везама. Слично као што се већ 7 година ради у Батајници са БГ:ВОЗ-ом. Уз то, на свим железничким станицама, и важнијим аутобуским стајалиштима су потребни уређени паркинзи за аутомобиле и бицикле, да се избегне хаос који је данас око Железничке станице Батајница. Приградски возови из Лазаревца, Младеновца и Умчара би морали након Раковице ићи на Сајам и Савски трг, јер су два колосека у Дедињском тунелу премало за сав и приградски и даљински железнички саобраћај. У Раковици ће постојати БГ:ВОЗ ка Вуковом споменику и Крњачи на 15 минута већ од ове године.

Приградска аутобуска станица на Новом Београду није вишак, али треба је користити у сврху растерећења и боље дистрибуције путника. Никако као иначе, врло непрактичну замену за ону у центру. На пример, како је око једна трећина путника из правца Обреновца упућена на леву обалу Саве, трећину полазака аутобуса из Обреновца усмерити на Нови Београд, чиме се скраћује време путовања, и смањује оптерећеност градских линија. Када је у питању Младеновац, ако воз иде у центар Београда, аутобус који из Младеновца иде аутопутем усмерити на Нови Београд. Тиме се растерећују градски аутобуси 17 и 18 на најоптерећенијем делу линије, а добија се превоз који није много спорији од аутомобила на том правцу.      

Categories: eksterni troškovi, gradske železnice, gradski prevoz, izmene reda vožnje, Obrenovac, preskup drumski transport, ruralni razvoj, Železnička stanica Beograd

БГ:ВОЗ ЗА РЕСНИК И БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОРАЈУ ПРЕ РАДОВА НА СЛАВИЈИ

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом будућих радова на Славији и у Булевару Ослобођења

Док метро остаје празно обећање већ више од пола века, не користимо ни 20% могућности изграђене железничке инфраструктуре за брз, удобан, поуздан и јефтин јавни превоз. Током радова на Славији и у Булевару Ослобођења, једино пешацима, бициклистима и путницима градске железнице неће бити озбиљно отежано кретање кроз централне делове Београда.

Радови на Славији и у Булевару ослобођења почеће почетком лета и трајаће око пола године. За то време биће сужен Булевар ослобођења, а саобраћај на Славији ће се одвијати само преко дела трга. Многи возачи, који су раније ишли преко Славије, бираће алтернативне правце, чиме ће се погоршања у саобраћају пренети  на све правце. И без радова, путовање колима и јавним превозом је споро и заморно кроз центар града. Свака линија аутобуса, тролејбуса и трамваја, која пресеца центар града има макар један део где саобраћајну траку  дели са аутомобилима, тако да на том месту губи брзину и поузданост. И иначе, аутомобили за само око 20% превоза заузимају 86% свих саобраћајних површина.

Линија БГ:ВОЗ-а Ресник-Панчевачки мост важан део решења

Са Славије полазе чак 4 аутобуске линије за Канарево брдо и Раковицу, као и трамвај 3. И за житеље општине Вождовац биће изузетно отежан прилаз од Аутокоманде до Вуковог споменика и Панчевачког моста, за шта градско-приградски воз нема никакве препреке. Србија воз располаже са сасвим довољно железничких композиција за возове на сваких приближно 15 минута и на линији Панчевачки мост – Батајница и Панчевачки мост – Ресник, само што до сада није извршен ремонт неисправних композиција и лоших делова пруге у Раковици. Према актуелним плановима, предвиђено је да нова линија буде Прокоп-Ресник. То значи да путници из Раковице, Кнежевца, Кијева и Ресника, уколико желе да користе воз, до централних делова Београда морају да преседају у Прокопу у већ препуне возове из Батајнице. Удружење љубитеља железнице је извршило независно истраживање, које показује да уколико би се директна линија за Панчевачким мост скратила само до Прокопа, број путника остао незнатан. Разлог за то је што је на територији Општине Раковица потребно углавном 10-20 минута да би се уопште дошло до неке од железничких станица.

Бицикл: најпоузданије превозно средство за време радова

Већ сада, док нису почели радови, бицикл је најбрже превозно средство на Старом граду и Врачару. Највећи проблеми су неизграђена инфраструктура, недовољно безбедних паркиралишта за бицикле, и предрасуде о овом виду превоза. Примера ради, у Холандији, Данској и Шведској се бицикл вози и по киши и снегу, само је потребно имати одговарајућу обућу и одећу. Овај вид превоза око 8 пута рационалније користи улични простор од аутомобила. Не постоји мањак простора за овај врло важан вид саобраћаја, већ се постојећи простор улица врло нерационално користи, највише за паркирање аутомобила. Пешацима се оставља углавном минимална ширина тротоара, која од бахатих возача мора да се брани оградама, стубићима и високим ивичњацима. И оно мало постојећих бициклистичких стаза је лоше одржавано, често угрожено бахатим паркирањем, постављањем фрижидера за сладолед и трафика без реда. За масовније коришћење овог врло практичног вида превоза, потребно је мрежу стаза развијати од центра
ка свим деловима града, а нарочито ка Трошарини, Црвеном крсту, Коњарнику и Звездари где ће поремећаји у току радова бити највећи.

Омогућити минимално функционисање трамваја

Још се привредници на Вождовцу нису опоравили од дуготрајног прекида трамвајског саобраћаја од јула 2014. до септембра 2015, а већ се најављује нови прекид саобраћаја, за време радова на Славији. Шински превоз, у који спада и трамвај, има ту предност да се на равној подлози може уградити привремени колосек у року од мање од једног целог дана. На делу мреже Славија – Ветеринарски факултет, дугом око километар је могуће организовати једноколосечни трамвајски саобраћај радним даном са неизменичним пропуштањем конвоја по 3 трамваја. У свим случајевима ће се трамвајске линије 2 и 3 пребацити у Ресавску улицу. Како би макар трамвајски јавни саобраћај био ефикасан, и како би постојао брз прилаз возилима хитне помоћи ка Клиничком центру и Породилишту у Вишеградској, потребно је додатно ограничити прилазе аутомобилима Ресавској улици.

Categories: ekonomija, gradske železnice, gradski prevoz, infrastruktura, izmene reda vožnje, Obrenovac, preskup drumski transport, primedba na plan, saopštenje, tramvaj

АУТОБУС ЗА ОБРЕНОВАЦ СПОРИЈИ И НЕПОУЗДАНИЈИ ОД ЋИРЕ

Саопштење поводом погоршања аутобуског саобраћаја ка Обреновцу и 48 година од укидања пруге за Обреновац.

Некада је експресни воз за Сарајево растојање Београд-Обреновац прелазио за 45 минута без обзира на стање на путевима, а данас аутобус толико путује само када нема застоја. Од када је Ћира укинут 5.маја 1968. насеља уз десну обалу Саве заостају у развоју. 

Ласта се поиграва са безбедношћу путника. Преврнути аутобус Ласте на линији Обреновац - Београд.

Путнике на релацији Београд – Обреновац са месечном картом је након ускршњих празника дочекало непријатно изненађење: поласци превозника Банбус су искључени, без покривања полазака тог превозника аутобусима неког другог превозника. За разлику од Ласте, превозник Банбус је на линији 860 Београд – Обреновац уредно извршавао ред вожње, и слао исправне аутобусе у саобраћај. И без тога, велики поремећаји у саобраћају настану када год проради клизиште код Умке, падне први снег, а застоји у центру Београда су свакодневица. Ћира је све то успешно заобилазио, иако на прузи није била могућа брзина већа од 60 километара на сат. Дан данас, 80% становника у овом делу Београдског округа живи на мање од 10 минута пешке од некадашњег Ћире. Нова савремена и квалитетна пруга Београд – Обреновац једино је одрживо решење за превоз становника, али и за развој привреде у посавском подручју.

Сви разлози за повратак пруге за Обреновац

Својевремено пре 48 година, укинута је пруга, а остављено обећање. У међувремену, индустријска зона Барич је остала без повољног индустријског превоза, а из Обреновца, Барича, Мале Моштанице се исељавају млади и школовани. Студенти из Обреновца се често одселе у Београд још у току студија, а Обреновац је само 30 километара од Београда. Трошкови превоза путника аутобусом се са садашњом ценом месечне карте не би могли покрити ни пола, чак и уколико би сви путници плаћали карту. Тренутно се у аутобуски саобраћај улаже најмање што може, и опет су у питању огромне субвенције. Оперативни трошкови железничке линије су више него двоструко нижи. Квалитетна железничка линија, којом би се из Београда за Обреновац стизало за мање од пола сата би представљала предуслов за урбани развој изван већ пренатрпаног центра Београда, и пруга би могла бити у потпуности отплаћена кроз урбани развој. Важно је напоменути да је траса пруге за Обреновац преко Земуна и Сурчина, за коју тренутно постоји пројекат, предугачка веза, и преспора веза са већим трошковима одржавања, и не покрива велика насеља, чији је развој прекинут када је укинут Ћира: Остружница, Умка, Барич. Најкраћа и најбржа траса  је уз Десну обалу Саве по обалоутврди предвиђеној код Умке. Обалоутврда је такође важна за регулисање водног тока, а спречила би и подлокавање брда код Умке, што је главни узрок клизишта. Од трговачких каравана, па до данашњих дана, долина Колубаре је била и остала најповољнији прилаз од Београда ка Босни и Западној Србији. Десна обала Саве и долином Колубаре је најпогоднији правац за развој брзе железничке везе из Београда ка Ваљеву, и даље ка Западној србији, Босни и Црној гори. Најкраћом трасом преко обалоутврде код Умке било би могуће од Београда до Ваљева стићи за око 40 минута, а са само реконструкцијом пруге јужно од Ваљева, експресним возом би се путовало брже него аутомобилом на будућем аутопуту. У том случају, регио експрес возови би из Обреновца за Београд стизали за свега 15 минута.

Београдске градско-приградске железнице

Тренутно се користи свега око 20% могућности градско-приградских железница, на већ изграђеној инфраструктури. Удружење љубитеља железнице захтева да се хитно врати у саобраћај линија Рипањ – Панчево, и да се на њој, као и у регионалним возовима омогући коришћење месечне карте у интегралном тарифном систему. Тиме би се у систем повезале Стара Пазова, Барајево, Сопот, Лазаревац, Младеновац, Врчин и низ мањих места. У каснијем развоју, сугерише се формирање новог засебног предузећа „Беовоз“ са мешовитим власништвом Железница Србије и Града Београду, по угледу на већину великих градова Европе, куповина нових возова и ширење система. Осим Обреновца, све општине у Београдском округу имају пруге усмерене ка централном делу Београда, и из тог разлога је управо пруга за Обреновац важан недостајући део Београдског железничког чвора. Поред пруге за Обреновац, Удружење се залаже за пругу за ширење система ка Аеродрому, Борчи, Вишњици, Гроцкој, модернизацију трасе пруге у зони приобаља у сврху постојања брзог, поузданог, просторно штедљивог и модерног  превоза уз будуће садржаје у зони приобаља. 

Categories: ekonomija, eksterni troškovi, gradske železnice, gradski prevoz, Obrenovac, preskup drumski transport, saopštenje

БГ:ВОЗ за Ресник мора директно до Вука

Саопштење љубитеља железнице поводом најаве понављања грешака у систему планирања линија градских железница

Најављено формирање приградске линије за Ресник  са почетном станицом далеко од најважнијих градских садржаја је понављање грешке, коју смо више пута понављали у последње три деценије са градским железницама. 

Одавно планирани основни концепт линија „Спаја три краја“, Панчево, Рипањ и Нову Пазову, са три директне линије одржаван је само у току 1990-тих. По оригиналном плану, који и Удружење љубитеља железнице подржава, било је предвиђено да линија Панчево-Нова Пазова иде на сваких 15 минута, Панчево – Ресник на сваких пола сата, а на пола сата и Ресник-Нова Пазова. Током 1993. је линија Прокоп-Ресник постојала, само врло кратко, јер су је одмах по утврђивању те грешке, продужили ка Новом Београду и Земуну. Нешто касније, уведена је и линија Ресник-Панчево са неколико полазака до Рипња. Та линија је дуго била најпоузданија и добро попуњена докле год је ишла на сваких сат до сат ипо времена.

Током 2000-тих Беовоз је био по питању финсирања у незавидном положају, са обзиром да није добијао новац од града, док су ГСП и Ласта добијали огромна средства из буџета. Парадоксално са обзиром да је све време постојала изграђена врло скупа инфраструктура за систем са брзином и поузданошћу метро-а, и трошковима транспорта по путнику двапут нижим од аутобуса. За поуздан саобраћај је било потребно само додати један колосек у незавршеном Прокопу. То је урађено 2010. ради увођења нове услуге БГ:ВОЗ, али тада су приградске железнице потпуно уништене скраћивањем линија тако да ни једна линија из Пазове, Панчева и Рипња не стаје у Вуковом споменику и Карађорђевом парку. Једино су возови за Ваљево и даље ишли директно до ове две централне станице, захваљујући залагању тадашњег директора Железница Србије родом из Ваљева за интересе свог родног краја. На скраћеним линијама пад броја путника жлезницом је био приближно четвороструки, иако је за све те скраћене линије омогућено преседање на БГ:ВОЗ, који саобраћа на сваких 15 минута. На тај начин изазван пад броја путника, значи да су некадашњи путници или прешли на неко раније неповољно средство превоза, или одустали од ранијег начина потрошње, школовања, па и запошљавања.

Конкретан предлог Удружења: линија Панчево-Ресник на сваких пола сата

 Удружење је спровело независно истраживање анкетирањем у Реснику и Рипњу, на случајном узорку, како би утврдило стварне потребе становника ових насеља. Истраживање је показало да путника ка Карађорђевом парку, Вуковом споменику, Панчевачком мосту и Крњачи има за 70% више него ка Прокопу, Новом Београду и Земуну. Број путника до Прокопа је незнатан, а више од две трећине заинтересованих путника би путовало возом, само ако не преседају са воза на воз. Разлог је што се до самог приласка железничкој станици троши 10-20 минута, и ако вожња није директна, путовање се успорава и компликује. Уосталом, чак и на линији ка Земуну и Батајници, већина путника у правцу истих улази на Вуковом споменику и Карађорђевом парку. У случају да је линија директна, за Ресник је великој већини прихватљиво да воз иде на сваких пола сата, а у Рипњу на сваких сат. Следећи корак унапређења би били возови из Рипња ка Пазови.

За Панчево не треба додатно објашњење, јер у марту ће бити завршена модернизација пруге, а докле год су постојале основне норме квалитета, возови између Београда и Панчева су увек били препуни.

Шта је то Удружење љубитеља железнице

Удружење љубитеља железнице је непрофитна организација основано 2012 године са циљем рада на унапређењу железница. Међу чланови удружења има и железничких стручњака, али већину ипак чине људи најразличитијих професија и имовинског стања. У земљама са развијеним железницама постоје  врло јака удружења, са врло јаким утицајем на формирање политике квалитета. У неким од тих држава, представници таквих удружења добијају чак и место у Управном одбору државних железница.

Везано за Београд и околину, Удружење се залаже да поред линија за Батајницу и Ресник постоје линије за Панчево, Желеник, Сурчин, Младеновац, Лазаревац, Умчаре на постојећим пругама, развој нових пруга за Аеродром Никола Тесла, Карабурму, Миријево, Борчу, Гроцку и Обреновац, као и градња подземне деонице приградске железнице кроз „Београд на води“, јер тако важан и густо насељен нови градски центар неће моћи да се ослони само на друмски превоз.

Categories: ekologija, ekonomija, gradske železnice, gradski prevoz, izmene reda vožnje, Obrenovac, Pančevo, preskup drumski transport, privreda, razvoj

Magazin plus: Od Sarajeva do Beograda najbrže preko Valjeva i Vareša

Brza veza Sarajevo - Beograd ključ regionalnog razvoja

(Autor: Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja predsednik Udruženja ljubitelja železnice, Srbija)

Predstavnici i BiH i Srbije su pred kineskim i evropskim partnerima predstavili razvoj železničke veze Sarajevo – Beograd kao strateški projekat. Nepostojanje jezičkih barijera, porodični odnosi, višedecenijska tradicija poslovnih odnosa i zastupljenosti na tržištu proizvoda i usluga su razlozi više da se obnavljanju ove veze pristupi što više i što ozbiljnije. Kada se zbog magle otkaže većina letova iz Sarajeva, a putari često gube bitku sa obilnim snegovima, čini se kao da je Bosna i Hercegovina odsečena od sveta. Razlozi više zašto pretežno planinske zemlje poput Švajcarske i Austrije železnicama daju najviši prioritet. Šta više, obe zemlje su svetski lideri planinskog turizma, i u obe je prilaz turističkim centrima podržan pre svega železnicom.

Najpovoljnija trasa kroz Srbiju preko Obrenovca i Valjeva

Još početkom 20.veka je dolina Kolubare i desna obala Save između Beograda i Obrenovca prepoznata kao najpovoljnija veza Beograda sa Zapadnom Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom gorom. Ćirina pruga je ukinuta, a mnoga velika naselja ostala bez pruge, iako su pravci tadašnjih pruga pratili najpovoljnije koridore, koje su nasledile od trgovačkih karavana.  Jedina deonica pruge koja nikada nije bila izgrađena na koridorima trgovačkih karavana je Valjevo – Loznica. Omiljeni izgovor za nezavršetak tog dela pruge je »da je to ratna pruga, zato što svaki put kada krene da se gradi izbije rat«. Istina je da je taj deo Srbije oduvek bio na poslednjem mestu među donosiocima odluka. Pravedna razvojna politika nije jedini razlog za završetak pruge Valjevo – Loznica, to je ujedno i skraćivanje veza Bosne i Hercegovine sa srednjim i južnim delovima Balkana za oko 200 kilometara. Uspostavljanje direktnih vozova iz Banja Luke i Sarajeva ka Solunu i Istanbulu bi bilo od velikog značaja za celu regiju.

Između Beograda i Zvornika, dugoročno nije poželjno da vozovi iz Bosne i Hercegovine ulaze u Beograd iz najopterećenijeg severozapadnog pravca. Dolina Kolubare omogućava jednostavnu i ne preskupu gradnju pruge za brzinu 160km/h ka Zapadnoj Srbiji, Crnoj gori i Bosni i Hercegovini. Za jedinu problematičnu deonicu kod Umke, odavno postoji projekat izgradnje obaloutvrde, koja osim saniranja klizišta i najkraće trase za autoput omogućava najpovoljniju trasu za brzu prugu jugozapadno od Beograda, a poboljšavaju se i plovne karakteristike Save. Trasom Beograd – Obrenovac – Lajkovac – Valjevo – Osečina – Loznica – Zvornik se dugoročno omogućava putovanje od Beograda do granice sa Bosnom i Hercegovinom od svega jedan ipo sat.

Važnost kraće veze spajanjem Banovića i  Vareša

Trenutno mogući prevozni putevi za vozove između Beograda i Sarajeva su preko 450 kilometara u svim varijantama. Paradoksalno, sa obzirom da je razdaljina vazdušnom linijom između ova dva važna centra svega 195 kilometara, a na takvom odstojanju nigde u svetu ne postoji  isplativ avio prevoz. Samo dodavanjem nedostajućih 30 kilometara pruge između Vareša i Banovića, prevozni put se skraćuje na oko 320 kilometara. Istina je da se ni nakon rekonstrukcije na nekim delovima pruga na tom pravcu neće moći brže od 80km/h, ali na većem delu prevoznog puta bi se u slučaju dobrog održavanja ipak moglo voziti preko 100km/h. Vreme vožnje Sarajevo-Beograd ispod 3,5 sata nije tako težak i nedostižan standard, a u tom slučaju preko 70% putnika na tom pravcu bi koristilo železnicu. Za poslovnu ženu ili muškarca bi značilo da u istom danu ode u drugi grad, sklopi posao, vrati se, i da ostane vremena za porodicu i prijatelje! Za turizam bi značilo da turista manje vremena provede u putu, manje troši na uglavnom uvozne automobile i gorivo, manje zagadi, a više potroši na turističkoj destinaciji.

Za vezu Beograd – Banja Luka, najveći deo pruge između Banja Luke i Zvornika prolazi kroz ravnicu, gde je jednostavno rekonstruisati prugu za veće brzine. Stoga i vezu Beograd-Banja Luka treba dugoročno planirati da bude ispod 3,5 sata putovanja vozom.

Šta treba uraditi što pre?

Do decembra 2012. iz Beograda je saobraćao brzi voz za Doboj i Sarajevo preko dela Hrvatske. Iako je bio dobro popunjen, taj voz je ukinut. Razlog su nerealni zahtevi Hrvatskih železnica vezanih za podelu troškova i prihoda, koje železnice ni u Srbiji ni u BiH nisu htele da prihvate. Direktna veza mreže pruga u BiH i Srbiji postoji kod Zvornika, a železničke linije Beograd – Sarajevo i Beograd – Banja Luka je moguće obnoviti za manje od 6 meseci uz dobru volju donosioca odluka. Doduše, vreme putovanja Beograd – Sarajevo bi bilo oko 8 sati, Beograd – Banja Luka oko 6ipo, ali bi voz bio odlična alternativa vrlo napornim putovanjima autobusom i automobilom. Voz bi značio i za stare ljude, malu decu, osobe sa posebnim potrebama, koji jako loše podnose duga putovanja automobilom i autobusom. Zbog jednostavnosti korišćenja i udobnosti, voz bi ohrabrio mnogo stranih turista da po prvi put posete Bosnu, a zbog povoljne cene bi imao ogroman značaj za studente.

Deo pruge u Srbiji između Šapca i Zvornika je u vrlo lošem stanju, i treba ga obnoviti za 80km/h polovnim materijalom ostalim posle rekonstrukcije pruga na Koridoru 10. Između Zvornika i Doboja je pruga u dosta boljem stanju, ali bi i tu na sporim deonicama trebalo povećati brzinu na bar 80km/h. Jedan od problema je što su na tom pravcu železničke stanice Tuzla i Šabac na »slepom koloseku«, odnosno ukoliko bi voz zalazio u centre tih gradova, morao bi da menja smer kretanja. Ova dva grada su i suviše važna da bi voz stao podalje od centara istih. Danas se to rešava specijalnim vagonima sa upravljačnicom, tako da u određenoj situaciji lokomotiva gura, a u drugoj lokomotiva vuče kompoziciju. Pruga između Rume i Doboja  preko Zvornika nije elektrifikovana, a Železnice Federacije Bosne i Hercegovine nemaju dizel lokomotivu sa ugrađenom opremom za grejanje. Najjednostavnije rešenje je da dizel lokomotiva Železnica Srbije vuče voz od Rume do Doboja u toku grejne sezone, a da van grejne sezone to radi lokomotiva ŽFBiH. Svaka od država bi morala da uloži po manje od 10 miliona evra u hitno obnavljanje ove veze, što je toliko malo da ne zahteva zaduživanje kod investicionih fondova! Sva dalja unapređenja je potrebno raspodeliti u nekoliko faza u periodu 5-10 godina.

Categories: ekologija, ekonomija, eksterni troškovi, infrastruktura, Obrenovac, preskup drumski transport, privreda, razvoj

Пруга Београд – Ваљево преко Обреновца, нова шанса за Западну Србију

Најава градње Кинеске индустријске зоне код Уба за 15000 радника, и неопходност санирања клизишта код Умке, додатни су разлог да се што пре крене са пројектовањем и градњом пруге Београд-Обреновац-Уб-Ваљево.

Које су користи од нове пруге?

Превоз робе за нову индустријску зону није једини разлог зашто нам је ова пруга неопходна. У питању је повољан економски утицај за целу Западну Србију, јер је она један од основних предуслова за повећање конкурентности производње у тој регији. Велики број шлепера и камиона са приколицом утиче на оштећивање путева и смањење безбедности, те су то додатни разлози да више робе пребацимо на шине.

Зашто преко Обреновца?

На прузи Београд-Бар је највећа потражња за превозом и путника и робе везана управо за Колубарску долину, и утолико се не може рачунати на само један колосек између Београда и Ваљева. У околини Београда ка Лазаревцу и Обреновцу већ имамо претрпане и аутобусе и путеве, а због застоја у самом Београду, аутопут неће потпуно решити проблем превоза путника. Поготову ако се заврши пруга Ваљево – Лозница, један колосек између Београда и Ваљева неће бити довољан. Пруга преко Барајева пролази кроз шумадијска брда са доста клизишта, где би реконструкција за брзине преко 80км/с и градња другог колосека била скупа. Најбржи путнички возови су 1980-тих од Београда до Ваљева стизали за 70 минута. Тренутно је пруга Београд-Бар у доста лошем стању, али већ постоје и план и средства из Руског кредита за њену реконструкцију. Најпогоднија траса за нову пругу захтева обалоутврду код Умке, и висок насип са југоисточне стране Обреновца, што је истовремено превенција поплава, огромних штета и жртава због исте. За обалоутрвду код Умке већ десет година постоји готов пројекат, којим се истовремено санира клизиште и врши регулација Саве. На садашњој прузи преко Барајева би се створили предуслови за знатно већи број приградских возова.
Брзим возом из Београда за    1990. године       2013.године      Новом пругом
Ваљево                                      1сат10минута     1сат50минута   45 минута
Ужице                                        2сата15минута   око 4 сата          1сат50минута
Пријепоље                                3сата30минута    око 6 сати          око 3 сата
Бар                                             7сати                    12сати               6сати30минута

Повезивање са Босном

Србија је код европских и кинеских партнера кандидовала пругу Београд – Сарајево за један од приоритетних пројеката. Тренутно, једина директна веза Србије са мрежом босанских пруга је преко моста на Дрини код Зворника. Део те пруге између Зворника и Шапца је у јако лошем стању, и на њој се тренутно одвија само теретни транспорт. До децембра 2012. из Београда је саобраћао брзи воз за Добој и Сарајево преко дела Хрватске.  Иако је био добро попуњен, тај воз је укинут. Разлог су нереални захтеви Хрватских железница везаних за поделу трошкова и прихода, које Железнице Србије, и Железнице Босне и Херцеговине нису хтеле да прихвате. Босна и Херцеговина је један од најважнијих трговинских партнера Србије, и стога побољшање саобраћајних веза треба бити приоритет. Са новом пругом преко Обреновца и Ваљева, то би била и најкраћа и најбржа веза са Сарајевом и Бања Луком, баш као и за Западну Србију.

Историјски осврт

Прва, Ћирина пруга за Западну Србију је ишла преко Обреновца и долином Колубаре, зато што је још тада тај правац препознат као најпогоднији за повезивање Западне Србије. Садашњу пругу нормалног колосека преко Барајева је започела Краљевина Југославија, али не како би укинула пругу преко Обреновца, већ како би пругу добили и они делови Југославије где је градња пруга за главне правце мање погодна. Нова пруга од Београда до Вреоца је завршена 1947. и касније је постала део пруге Београд-Бар. Пруге уског колосека су по програму привредних реформи из 1966. праглашене нерентабилним и укидане. То је било  у време када је у крајевима кроз које је пролазио Ћира било врло мало моторних возила и асфалтираних путева. Укидање Ћире је утицало на исељавање људи из крајева кроз које је пролазио, са изузетком места оријентисаних на пругу Београд – Бар и индустријске пруге у рударском басену Колубаре

Categories: Beograd-Bar, ekologija, ekonomija, gradske železnice, infrastruktura, istorija, Obrenovac, preskup drumski transport, privreda