Kolika je ustvari cena automobilskog zagađenja, buke i saobraćajnih nesreća?!
Istraživači
osporavaju pogled na to da su vozači previše oporezovani, saopštavajući
da su upravo oni subvencionisani od strane ostalih poreskih obaveznika.
Večiti
prigovor vozača da su oni previše oporezovani je osporen studijom koja
zaključuje da saobraćajne nesreće, zagađenje i buka povezani sa
automobilima koštaju svakog građanina EU više od 750 € godišnje. Imajući
u vidu starost i stanje automobila i kvalitet goriva u Srbiji ovi
troškovi su i veći.
Izveštaj akademika sa Drezdenskog Tehničkog
Univerziteta u Nemačkoj sa katedre za Ekologiju Transporta (1), pokazuje
da, čak i sa dorinosima kroz osiguranje za vozače, troškovi ovih
faktora koštaju EU godišnje ukupno 373 milijarde €, odnosno 3% od
celokupnog godišnjeg GDPa ili 750 € po svakom čoveku, ženi i detetu.
Ovaj
izveštaj preporučuje da se ti ,spoljašnji troškovi, uračunaju u
troškove vožnje, kao i troškovi koji nisu uračunati u ovih 373 milijarde
€, kao što su troškovi saobraćajnih zagušenja i troškovi bolesti
uzrokovanih nedostatkom kretanja.
Ideja da su vozači „krave
muzare našeg društva“ je netačna, autori pišu: „Naprotiv, mora se
konstatovati da je automobilski saobraćaj u EU visoko subvencionisan od
strane ostatka društva; stanovnika u prometnim gradskim ulicama i pored
magistralnih puteva, poreskih obaveznika, ljudi koji nemaju automobile,
dece i budućih generacija.
Društva moraju da se uhvate u koštac
sa problemom, rekao je profesor Udo Beker koji je vodio istraživanje; „
Internalizacija, to jest, odgovornost za spoljašnje troškove je od
suštinskog značaja u tržišnoj ekonomiji. To je preduslov za sve – za
ponašanje individualaca i za inovacije u automobiskoj industriji.“
To
je naročito slučaj sa klimatskim promenama koje za razliku od
saobraćajnih nesreća nisu ni delimično nadoknađene osiguranjem.
Za
klimatske promene svako ko koristi fosilna goriva stvara štetu, pa
zašto to ne naplatimo onima koji voze. Tada će svi imati izbor. Oni
mogu ponekada da koriste bicikl, koriste voz i javni prevoz. Plus, ako
taj javni prevoz učinimo besplatnim, to jest, 100% subvencionisanim, što
sa obzirom na to da železnice i javni prevoz već subvencionišemo
(Beograđani subvencionišu javni prevoz sa oko 70%), ne samo da ćemo
sigurno smanjiti izdvajanja za socijalizovane troškove posledica
automobilizma, nego ćemo doprineti smanjenju posledica klimatskih
promena i smanjenju potrošnje fosilnih goriva.
Pitanje je dokle ćemo subvencionisati automobilizam, to jest, automobilsku (ne)kulturu? Požurimo, da ne bude kasno!
