Лист ПОЛИТИКА 27.10.2016.: ВОЗОВЕ ЗНАМО ДА ГРАДИМО

Преузето са онлајн издања листа Политика.

​Наше железнице и „Гоша” су били близу таквог решења, са инопартнером, али НАТО бомбардовање их је у томе спречило.

У недавној колумни, програмски директор ЦИРСД-а Никола Јовановић писао је о посети наше државне делегације Француској, помињући заједничка улагања у железничку мрежу.

Кад се иде у Француску, треба да се зна да је СНЦФ најбоља европска железница, за копље боља од других. Наставак сарадње са СНЦФ и њеном пратећом индустријом био би врло користан за Железнице Србије, а треба подсетити да је „Јасеница“АД, касније „Гоша”, основана 1923. године с циљем оправке и конструкције железничких вагонафранцуским капиталом у вредности четири петине од укупног оснивачког капитала. Први генерални директор ,,Јасенице” био је Француз Ибер Мишелан. То је била, после бајковитог савезништва у Великом рату, прва цивилна инвестиција с кадровима који су завршавали стручне школе у Француској. Почетком шездесетих од Француза смо добили лиценцу за путничка кола тип „Y”, а пријатељство су исказали и деведесетих, кад су један витални склоп за путничка кола испоручили ЈЖ, и поред ембарга УН.

Да ли је премијер Србије, припремајући се за поменуту посету, знао ову историју наше сарадње? Ако је знао, онда није добро за српску железничку индустрију што се с увозом возова (ЕМ и ДМВ) наставља иако се, с обзиром на ресурсе, они могу поново производити у Србији.

Да знамо да градимо најбржа путничка кола, показао је „Гоша” кад је Железницама Србије испоручио 23 путничких кола за брзине до 200 километара на сат, с климом, перфектним дизајном, вакуум тоалетом и другим атрибутима високог комфора. Производња оваквих кола значи да су на возовима сва „вагонска“ решења, осим погона, већ ту! А штета је да су оваква кола једва прошла брзином 50 одсто мањом од пројектоване, јер немамо пругу за 200 километара на сат! Прва таква вожња би могла да буде на прузи до Будимпеште... Кинези су спремни, а ми!?

Производња новог електро и дизелмоторног воза је веома тежак задатак, алирепројектовање познатог воза који трчи по Европи је апсолутно могуће и у кратком року! Наше железнице и „Гоша” су били близу таквог решења, са инопартнером, уз производњу „фифти-фифти” и монтажу код нас, али НАТО бомбардовање их је у томе спречило. Два услова су овде важна: где и с киме производити? Од шест српских железничких фабрика које су у стечају или су пред стечајем, најближи је, као носилац производње, „Гоша”, бивши произвођач возова, јер има сва неопходна постројења, пробнице, техничке гасове и др. У „Гоши” тренутно нема довољно кадрова, али их има у фабрикама у стечају, на катедрама факултета БУ и другде.

Чему све ово кад је лакше купити од других? Најпре, зато што је реч о стратегијско-безбедносном производу. И о софистицираном послу који могу великим делом (до 50 одсто) да обављају домаћи кооперанти. Такође, уложени новац, који сада издвајамо за странце, враћа се у првој серији. Упошљавањем стручне радне снаге подиже се и кадровски ниво посустале српске индустрије, а штити се и један производни капацитет чију су важност Французи препознали још пре сто година.

Ранг производа очекује укључивање Владе Србије, с тимом састављеним од стручњака из банака, индустрије, железнице, института и техничких факултета. Овај тим би требало да решава питања у вези с кадровима, носиоцима производње и израдом тендера за изабрани европски воз, уз учешће инопартнера и његову спремност за трансфер технологије од најмање 51 одсто од укупне вредности воза.

Бивши председник Холдинг корпорације Гоша.

Categories: ekonomija, gradske železnice, industrija, preskup drumski transport, privreda, razvoj

Одбрана пруга је одбрана живота у Србији

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом најављеног укидања 800 километара пруга

Спречавање најављеног укидања 800 километара пруга у Србији најважнији је "посао" који у овом тренутку треба урадити у области домаће саобраћајне инфраструктуре. Гашење саобраћаја на тим правцима представља озбиљну опасност по транспортни, економски и укупан друштвени развој земље. У случају да се то заиста и оствари, уследиће вишедеценијско назадовање великих делова Србије и немогућност било каквог равномерног регионалног развитка државе.

Упућенима у функционисање железнице ове најаве изгледају нереално, или чак надреално, јер се у њима помиње не само гашење споредних, локалних пруга - које такође треба сачувати - већ и праваца значајних у тој мери, да ниједна организована држава никада и ни у ком случају не би разматрала укидање саобраћаја на њима!
Примера ради, пруга Краљево - Крушевац - Сталаћ повезује за Србију тако важне градове, индустријске, универзитетске, туристичке, здравствене центре, да се њеним правцем у скорој будућности планира градња аутопута (тзв. Моравски коридор)! Исти је случај са пругом Ниш - Мердаре (- Приштина). Пруга од Пожаревца до Мајданпека представља једину економски одрживу спону природних богатстава и ресурса Источне Србије са светским тржиштем.   Гашењем пруге Сомбор - Апатин без везе са железницом остала би лука на Дунаву са идеалним условима за извоз робе у Централну и Западну Европу (железничка веза је основни услов за развој луке). Укидање пруга у Банату само би допринело заостајању тог дела земље, који је пре око века, у време Аустро-Угарске, имао једнако развијену железничку мрежу као Француска!
Укупне последице укидања пруга у овако великом обиму могле би да буду поражавајуће и по национално јединство и сувереност земље. У случају пруге ка Мердару, штавише, запретило би додатно пражњење насеља у делу земље "наслоњеном" на Косово и Метохију. То би се сигурно десило, јер је и раније укидање пруга било један од главних узрока исељавања из читавих области - зато што је железнички превоз знатно јефтинији од друмског, и управо он омогућава раднику да посао тражи на већем тржишту, а сиромашном детету да упише средњу школу (и касније факултет) коју жели.
Железница је шанса, а не трошак! Пруга значи живот, поготову у сиромашнијим пределима. Са саобраћајном политиком ослоњеном искључиво на друмски и ваздушни саобраћај, Србија може бити само земља Трећег света, никако европско друштво.
Незадовољство које се последњих недеља чуло у свим деловима Србије где је планирано укидање пруга, и о којем су извештавали медији, потпуно је оправдано и показује да грађани, као и привреда, разумеју колика би штета настала ако тога буде. А ми верујемо да то, ипак, не може бити...

Categories: ekologija, ekonomija, eksterni troškovi, industrija, infrastruktura, preskup drumski transport, privreda, razvoj, saopštenje

Да ли ће воз Лозница-Шабац-Београд поново саобраћати?

Саопштење Удружења љубитеља железнице, поводом иницијативе за обнову путничког саобраћаја у Мачванском округу

Како се крајем 2016. и почетком 2017. планира ремонт пруге Шабац-Лозница-Мали Зворник, Удружење љубитеља железнице је покренуло иницијативу за обнову путничког саобраћаја. Тим поводом, 16.јула 2016. у Шапцу биће одржан састанак представника институција Мачванског округа, «Железница Србије» и низа локалних удружења грађана. 

Основни захтеви Удружења љубитеља железнице су да се успоставе директни возови из Лознице и Шапца за Београд, као и да се поласци возова ускладе са сменама радника и ђака у Лозници и Шапцу. Око 60 процената становника овог округа живи у насељима уз пругу, што је наслеђе спонтаног развоја уз исту више од једног века. Побољшане транспортне везе би биле велики подстицај локалној екомонији, нарочито пољопривреди и туризму, побољшале могућности запошљавања, школовања и лечења ван места сталног боравка, утицале на смањење транспортних трошкова у општој потрошњи. На пример: добре везе директним регионалним возовима из Београда ка Вршцу и Новом Саду су утицале на повратни развој ка мањим местима кроз туризам, и кроз одустајање великог броја младих да се иселе из родног места, јер им није више потребан стан у великом граду да користе предности истог.

Као последица планског разоја Шапца у последња два века, већина важних градских садржаја и радних места се налази недалеко од железничке станице, а пруга од Београд до Шапца је скоро целом дужином оспособљена за брзине од 100 километара на сат. Утолико је мање логично што више од две деценије не постоји ни један директан полазак из Мачве за Београд. Преседачке везе су углавном компликоване, непогодне и непоуздане. Са друге стране због изузетно лошег стања пруге између Шапца и Малог Зворника, ни шинобус није саобраћао на том делу последњих 15 година. За то време, Мачвански округ је изгубио око петину својих некадашњих житеља. Лоше транспортне везе су један од важнијих разлога за такво стање.

Начелник Мачванског округа, «Железнице Србије», и локалне туристичке организације су врло заинтересоване за унапређење транспортних веза, и овај састанак је тек почетак активности на унапређењу саобраћаја у Мачви и Подрињу.

Categories: ekologija, ekonomija, industrija, infrastruktura, izmene reda vožnje, Mačva, osobe sa invaliditetom, preskup drumski transport, privreda, saopštenje

ЖЕЛЕЗНИЦАМА ТРЕБА САВРЕМЕНА ОПРЕМА И ОРГАНИЗАЦИЈА, А НЕ ОТПУШТАЊА

Светска банка, као услов за финансијске аранжмане не захтева отпуштања, већ већу продуктивност запослених. Веће продуктивности, односно већег учинка запослених нема без ремонта пруга, савремене опреме  и нове пословне политике

    Данас имамо возове Београд – Ниш који путују 5-6 сати са свега два вагона. Ако би тај воз ишао два пута брже, односно 2,5 до 3 сата, учинак и машиновође и локомотиве био би два пута већи. Ако би уз то имао шест попуњених вагона, а не два, продуктивност на тој линији је шест пута већа, два пута више него што захтева Светска банка.  Са ремонтованом пругом и ремонтованим вагонима, тих 6 вагона би заиста било попуњено, јер би се путници вратили железници. Самим тим, и приходи Железница Србије били би неупоредиво већи него данас. 

    Велике уштеде би биле и у превозу терета. И не само да би железница била у стању сама да заради на том правцу, него би се остварио и развојни ефекат, захваљујући повећању производне и потрошачке активности, последице брзог и јефтиног превоза.

    "За тако нешто је потребно да пружне правце, на пример Ниш – Београд, обнављамо у целини, а не у деловима, и да истовремено радимо велики оправак вагона“ – каже Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја и председник Удружења љубитеља железнице“.

    Упркос лошем, непословном односу железица према клијентима у превозу робе, више од пола робе Србија извози железницом! У много мањих градова Србије постоји много квалификованих незапослених, и комунално уређене напуштене индустријске зоне. Један од кључних предуслова за долазак инвеститора и реиндустријализацију је и обнова железница, како би индустрија у тим градовима била исплатива. Како би железница била мотор извоза, и економског опоравка Србије, осим нових локомотива, вагона и ремонта пруга, неопходна је и озбиљна промена односа према корснику. 

    До сада се при смањивању броја запослених није водило рачуна о техничкој и пословној модернизацији коју таква промена мора да прати. Железнице су углавном напуштали радници који непосредно учествују у извршавању саобраћаја, одржавању пруга и опреме. Тако сада, на пример, имамо ситуацију да два радника буду послата на терен да замене бетонски праг тежак 300 килограма. Они могу да покушају да га сами замене, сломе кичму и постану инвалиди рада. Могу да одбију да раде док се не пошаљу радници из друге секције, или уопште не ураде посао. Ништа од тога није исплативо ни за железнице ни за Србију. Други пример су скретнице и рампе на прелазима, којима се и даље у великом броју случајева управља ручно. Нова модернија опрема, не само да захтева мање запослених, него утиче и на повећање брзине и капацитета пруга.

    На железницама је тренутно пола запослених старије од 50 година. Много запослених је у годинама када се тешко учи, а и питање је колико је исплативо обучавати за нову опрему раднике који ће за неколико година у пензију. Како се не може очекивати велико мењање навика оних који деценијама раде на исти начин, немогуће је извршити успешну техничку и пословну модернизацију без запошљавања младих. И том младе не треба запошљавати на основу систематизације, за замену радника који одлазе у пензију, већ на новој опреми и у новој пословној организацији.

Categories: ekologija, ekonomija, industrija, infrastruktura, preskup drumski transport, privreda, Železnice Srbije