Пруга Београд – Ваљево преко Обреновца, нова шанса за Западну Србију

Најава градње Кинеске индустријске зоне код Уба за 15000 радника, и неопходност санирања клизишта код Умке, додатни су разлог да се што пре крене са пројектовањем и градњом пруге Београд-Обреновац-Уб-Ваљево.

Које су користи од нове пруге?

Превоз робе за нову индустријску зону није једини разлог зашто нам је ова пруга неопходна. У питању је повољан економски утицај за целу Западну Србију, јер је она један од основних предуслова за повећање конкурентности производње у тој регији. Велики број шлепера и камиона са приколицом утиче на оштећивање путева и смањење безбедности, те су то додатни разлози да више робе пребацимо на шине.

Зашто преко Обреновца?

На прузи Београд-Бар је највећа потражња за превозом и путника и робе везана управо за Колубарску долину, и утолико се не може рачунати на само један колосек између Београда и Ваљева. У околини Београда ка Лазаревцу и Обреновцу већ имамо претрпане и аутобусе и путеве, а због застоја у самом Београду, аутопут неће потпуно решити проблем превоза путника. Поготову ако се заврши пруга Ваљево – Лозница, један колосек између Београда и Ваљева неће бити довољан. Пруга преко Барајева пролази кроз шумадијска брда са доста клизишта, где би реконструкција за брзине преко 80км/с и градња другог колосека била скупа. Најбржи путнички возови су 1980-тих од Београда до Ваљева стизали за 70 минута. Тренутно је пруга Београд-Бар у доста лошем стању, али већ постоје и план и средства из Руског кредита за њену реконструкцију. Најпогоднија траса за нову пругу захтева обалоутврду код Умке, и висок насип са југоисточне стране Обреновца, што је истовремено превенција поплава, огромних штета и жртава због исте. За обалоутрвду код Умке већ десет година постоји готов пројекат, којим се истовремено санира клизиште и врши регулација Саве. На садашњој прузи преко Барајева би се створили предуслови за знатно већи број приградских возова.
Брзим возом из Београда за    1990. године       2013.године      Новом пругом
Ваљево                                      1сат10минута     1сат50минута   45 минута
Ужице                                        2сата15минута   око 4 сата          1сат50минута
Пријепоље                                3сата30минута    око 6 сати          око 3 сата
Бар                                             7сати                    12сати               6сати30минута

Повезивање са Босном

Србија је код европских и кинеских партнера кандидовала пругу Београд – Сарајево за један од приоритетних пројеката. Тренутно, једина директна веза Србије са мрежом босанских пруга је преко моста на Дрини код Зворника. Део те пруге између Зворника и Шапца је у јако лошем стању, и на њој се тренутно одвија само теретни транспорт. До децембра 2012. из Београда је саобраћао брзи воз за Добој и Сарајево преко дела Хрватске.  Иако је био добро попуњен, тај воз је укинут. Разлог су нереални захтеви Хрватских железница везаних за поделу трошкова и прихода, које Железнице Србије, и Железнице Босне и Херцеговине нису хтеле да прихвате. Босна и Херцеговина је један од најважнијих трговинских партнера Србије, и стога побољшање саобраћајних веза треба бити приоритет. Са новом пругом преко Обреновца и Ваљева, то би била и најкраћа и најбржа веза са Сарајевом и Бања Луком, баш као и за Западну Србију.

Историјски осврт

Прва, Ћирина пруга за Западну Србију је ишла преко Обреновца и долином Колубаре, зато што је још тада тај правац препознат као најпогоднији за повезивање Западне Србије. Садашњу пругу нормалног колосека преко Барајева је започела Краљевина Југославија, али не како би укинула пругу преко Обреновца, већ како би пругу добили и они делови Југославије где је градња пруга за главне правце мање погодна. Нова пруга од Београда до Вреоца је завршена 1947. и касније је постала део пруге Београд-Бар. Пруге уског колосека су по програму привредних реформи из 1966. праглашене нерентабилним и укидане. То је било  у време када је у крајевима кроз које је пролазио Ћира било врло мало моторних возила и асфалтираних путева. Укидање Ћире је утицало на исељавање људи из крајева кроз које је пролазио, са изузетком места оријентисаних на пругу Београд – Бар и индустријске пруге у рударском басену Колубаре

Categories: Beograd-Bar, ekologija, ekonomija, gradske železnice, infrastruktura, istorija, Obrenovac, preskup drumski transport, privreda

Vesti 365: SERGEJ PAVLOV: Uz Južni tok Srbija dobija i Železnički tok

Srpska privreda i izvoz uskoro će dobiti neophodan vetar u leđa i to zahvaljujući ruskoj kompaniji „RŽD Internešnl“. Ova ćerka kompanija Ruske državne železnice uskoro će modernizovati srpske železnice, što će znatno doprineti izvozu domaće robe na inostrana tržišta.
MILION ZAPOSLENIH

Kompanija RŽD Inerešnl je osnovana pre godinu, kao ćerka kompanija Ruske državne železnice, za poslove modernizacije i izgradnje železnica u inostranstvu.

Na taj način kompanija Ruske državne železnice ne radi samo u Rusiji već i na teritoriji mnogih drugih država.
- Samo u Rusiji smo izgradili pruge u dužini od 85.000 kilometara i imamo zaposleno više od milion radnika. „RŽD Internešnl“ je stoprocetno u vlasništvu Ruske državne železnice, tako da se u svojoj aktivnosti oslanjamo pre svega na radnike svoje matične kompanije.

Direktor „RŽD Internešnl“, Sergej Pavlov, za „Srbin info“ ističe da će na projektu u Srbiji raditi više od 100 ljudi, a za remont pruga će biti zaduženi ruski, srpski i evropski izvođači i podizvođači i naglašva da Rusija, kada je železnica u pitanju, ima veoma visoke standarde.

- Naša kompanija nije došla ovde da uradi poslove na brzinu, već da bude stalno prisutna sa željom da pomogne srpskim partnerima u nameri da podignu kvalitet i efikasnost srpskih železnica na što veći nivo – poručuje direktor „RŽD Internešnl“, gospodin Pavlov.

Srbija je na neki način i teritorijalno povezana sa Rusijom – vodenim putem preko Crnog mora i Dunava direktno se može stiči iz Rusije u Srbiju.

Do Kovina mogu stići i najveći brodovi. Da Srbija ima modernu železnicu od Kovina do Bara, postojala bi mogućnost da roba sa evroazijskog prostora brže i lakše stigne do Mediterana. Da li projekat modernizacije srpskih železnica ima za cilj da otvori ovaj put za lakšu cirkulaciju robe sa Evroazijskog prostora ka Mediteranu i obrnuto?

- Modernizacija srpskih pruga i to uključuje. Jedan od projekata, na kojem ćemo mi raditi ovde u Srbiji je upravo modernizacija pruge Beograd – Bar. Naravno i ostale deonice u Srbiji se nalaze na transevropskim koridorima. Zato, sve što radimo u Srbiji će se automatski odraziti na povezanost evropskih koridora.

Znači, Srbija pored Južnog toka, iz Rusije dobija i Železnički tok, koji će takođe pomoći da se podigne i modernizuje srpska privreda?

- Upravo tako. Nadamo se da ćemo zajedničkim naporima, sa našim dragim srpskim partnerima doprineti da se ostvari taj cilj.

Koji nove usluge Ruske državne železnice mogu da ponude Železnicama Srbije, po pitanju železničkog transporta ljudi i robe?

- Vezano za putnički železnički saobraćaj, već smo počeli isporuku 27 modernih dizel lokomotiva, a u planu su isporuke i novih lokomotiva. Kada je transport robe u pitanju, povećaće se brzina i sigurnost. Ne bi trebalo zanemariti ni doprinos moderne železnice razvoju turizma. Mislim da će sa novim lokomotivama recimo veoma lepo mesto Sremski Karlovci da postane dostupnije ne samo za sve žitelje Srbije, nego i za inostrane turiste.

Kako vidite ekonomske i političke odnose Srbije i Rusije. Čini se da Srbija nedovoljno koristi mogućnosti ogromnog ruskog tržišta, ali i političku snagu Rusije, kao dobronamernog prijatelja i saveznika, čija je snaga svake godine sve veća.

- Ja nisam političar, već inženjer. Mogu samo da kažem odnosi Srba i Rusa veoma bliski. Mi se razumemo i bez prevodioca, a postoji mnogo stvari koje nas vežu. Meni se kao Rusu sviđa što sam ovde, družim se sa mnogim ljudima i uveren sam da ću uživati u radu u Srbiji. I mnogi naši radnici se raduju što će doći da rade na projektu u vašoj zemlji.

Kakvi su vaši utisci o Beogradu i generalno o Srbiji?
- Beograd je veoma lep i originalan grad. Posebno mi se sviđaju ljudi na ulicama, veoma su srdačni. Uzimajući razliku u klimi između Rusije i Srbije, ovde je stalno sunčano i vedro plavo nebo, već je sada zelena trava, a kod nas u Rusiji proleće se tek nazire. Obradujem se svakom dolasku u Srbiju. I uvek mi, kada se vratim u Moskvu, Beograd malo nedostaje. Ovde je bila već i moja porodica. Ćerka već drugi put, bila je i do Kopainika. I njoj se, baš kao i sinu svideo Beograd.

„RŽD Internešnl“ je i socijalno odgovorna firma. U decembru ste pomogli decu sa posebnim potrebama u Staroj Pazovi. Da li ćete nastaviti sa sličnim projektima u Srbiji?

- Naravno. Naša kompanija okuplja zemlje, gradove i ljude. Podržali smo i konkurs za srpske učenike, koji su organizovali naši dragi prijatelji iz Železnica Srbija i dodelili nagrade u kategorijama “Voz budućnosti” i “Najrealističniji prikaz železnice”. Takođe smo poklonili štafelaje i likovni pribor učenicima Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Anton Skala” u Staroj Pazovi koja se bavi kontinuiranom edukacijom i rehabilitacijom dece sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom. Ovo je samo početak našeg humanitarnoog rada u Srbiji. Doneli smo odluku da ćemo takvu pomoć stalno pružati. Organizovaćemo ili podržavati humanitarne i socijalne projekte najmanje dvaputa godišnje. Uradićemo i specijalni program sa Ruskim domom, u oblasti kulture. Naša firma je veoma aktivna i u sportu. U Rusiji imamo fudbalski, košarkaški i odbojkaški klub pod nazivom Lokomotiva i voleli bismo da organuzujemo utakmice naše Lokomotive sa nekim velikim srpskim klubom.

Preuzeto sa portala Vesti 365.

Categories: Beograd-Bar, ekologija, ekonomija, industrija, infrastruktura, krediti, preskup drumski transport, privreda, razvoj, Ruske železnice, Sergej Pavlov, Železnice Srbije

Pruga za Obrenovac desnom obalom, a ne preko Surčina

Povodom izjave predsednika Opštine Obrenovac, o gradnji pruge Beograd - Obrenovac.

Izgrаdnjа prugе Bеоgrаd – Оbrеnоvаc bi pružilа vеlikе rаzvојnе šаnsе nе sаmо žitеljimа Оbrеnоvcа, nеgо i cеlој Zаpаdnој Srbiјi - ukidаnjе „ćirе“ zа Оbrеnоvаc 1968. gоdinе bеz оdgоvаrајućе žеlеzničkе zаmеnе је bilа vеlikа grеškа. Udružеnjе ljubitеljа žеlеznicе  pоdržаvа iniciјаtivu prеdsеdnikа Оpštinе Оbrеnоvаc dа sе izgrаdi prugа Bеоgrаd – Оbrеnоvаc, аli nе i njеnо usmеrаvаnjе prеmа Surčinu, lеvоm оbаlоm Sаvе, јеr bi u tоm slučајu оd njе bilо znаtnо mаnjе kоristi nеgо štо је оptimаlnо i mоgućе.  
  Na slici je render stanice Umka, u slučaju gradnje "ćirinom" trasom. Na slici su lakošinska vozila, "tram-train" koncept.
 

– Оsim prеkо Surčinа, mоgućе је prugu nаprаviti prеkо plаnirаnе оbаlоutvrdе kоd Umkе prеdviđеnе zа аutоput, kао i prеkо Mаlе Mоštаnicе, krоz stаri «ćirin» tunеl, kојi klizištе zаоbilаzi u širоkоm luku. Vеzа prеkо Surčinа је dužа, skupljа i spоriја оd prugе nа оbаlоutvrdi ili «ćirinоm» trаsоm. Оnа bi višе оdgоvаrаlа sаmо putnicmа kојi bаš idu u Surčin, u Zеmun ili nа аеrоdrоm, аli njih је tоlikо mаlо dа «Lаstа» iz Оbrеnоvcа imа tеk pеtnаеstаk pоlаzаkа nа tоm prаvcu. Sа drugе strаnе, iz Оbrеnоvcа kа Bеоgrаdu prеkо Umkе i Аdе i Sајmа imа višе оd 200 pоlаzаkа аutоbusа u svаkоm prаvcu – kаžе Kаrlо Pоlаk, diplоmirаni sаоbrаćајni inžеnjеr i prеdsеdnik Udružеnjа ljubitеljа žеlеznicе.

Prugе su prе svеgа nаmеnjеnе mаsоvnоm prеvоzu, оdnоsnо nоvа prugа је vеliki prојеkаt kојi dugоrоčnо dоnоsi vеliku dоbit. Utоlikо ih је pоtrеbnо plаnirаti sа vеlikоm pаžnjоm. Оnо štо је vеlikа prеdnоst grаdnjе dеsnоm оbаlоm Sаvе је tо štо su, prilikоm prојеktоvаnjа аutоputа tоm trаsоm, Institut zа putеvе i Institut «Јаrоslаv Čеrni» dеtаljnо gеоlоški i hidrоlоški istrаžili tеrеn, štо u vеlikој mеri ubrzаvа i оlаkšаvа prојеktоvаnjе prugе.

- S pоsеbnоm pаžnjоm trеbа rаzmоtriti mоgućnоst grаdnjе prugе nа оbаlоutvrdi, јеr, u pitаnju је višеnаmеnski оbјеkаt, kојim sе rеšаvа prоblеm klizištа, pоbоljšаvајu uslоvi zа plоvnоst, pоbоljšаvа zаštitа оd pоplаvа, spаја sе priоbаljе i biciklistički kоridоr, i pоrеd svеgа, оmоgućаvа pоvеzivаnjе Оbrеnоvcа nајkrаćоm i nајbržоm pružnоm vеzоm. – izјаvljuје inžеnjеr Pоlаk. – Prаvаc prеkо оbаlоutvrdе је јеdini kојim је mоgućе skrаtiti vrеmе putоvаnjа Bеоgrаd – Vаljеvо nа 45 minutа, оdnоsnо Bеоgrаd – Lоznicа nа 1,5 sаt kаdа sе izgrаdi prugа Vаljеvо – Lоznicа. Brzinа prеvоzа је dаnаs, u kоnkurеnciјi аutоmоbilskоg sаоbrаćаја, vеоmа vаžnа zа pridоbiјаnjе štо višе kоrisnikа, sаmim tim i zа uspеšnоst žеlеzničkih prојеkаtа. Žеlеznički mоstоvi prеkо vеlikih plоvnih rеkа su skuplji i zаhtеvniјi оd drumskih mоstоvа prеkо njih, i utоlikо је mаnjа šаnsа dа bi vаriјаntа pоvеzivаnjа prugоm prеkо Surčinа bilа pоzitivnо оcеnjеnа u studiјi оprаvdаnоsti. Оvim sе nе pоričе pоtrеbа zа unаprеđеnjеm sаоbrаćајnе infrаstrukturе u Surčinu, аli nе nа rаčun prоdužаvаnjа i uspоrаvаnjа putоvаnjа nа trаnspоrtnој mrеži rеpubličkоg znаčаја.

Dоbici оd pоvеzivаnjа Оbrеnоvcа sа žеlеzničkоm mrеžоm bi bili:

•  Smаnjеnjе trоškоvа trаnspоrtа rоbе i putnikа

•  Brz i pоuzdаn prеvоz

•  Pоbоljšаnjе trаnspоrtnе pоnudе, višе аltеrnаtivа

•  Smаnjiti trоškоvе оdržаvаnjа putа, izmеštаnjеm nајvеćеg dеlа tеškоg sаоbrаćаја nа prugu

•  Urbаni rаzvој uz dеsnu оbаlu Sаvе, kао еfеkаt pоvrаtnоg rаzvоја оd vеlikоg grаdа kа pеrifеriјi, kаrаktеrističnоg zа šinski prеvоz

•  Pоbоljšаnjе uslugе nа cеlоm prаvcu Bеоgrаd – Bаr.

Opširnije na stranici posvećenoj isključivo pruzi Beograd - Obrenovac 

Categories: Beograd-Bar, ekologija, ekonomija, gradske železnice, gradski prevoz, infrastruktura, preskup drumski transport, privreda, razvoj, saopštenje