НОВИ ВОЗОВИ, ШАНСА ДА ОЖИВЕ СВИ ДЕЛОВИ СРБИЈЕ

Велики број возова, који нам пристижу крајем ове и у току наредне године, су шанса да многим регионима омогућимо знатно бољу везу са светом. Чак и тамо где су пруге у доста лошем стању, а превоз аутобусима знатно бржи, потребно је омогућити бар по 2-3 пара возова дневно. Нарочито је важно омогућити директне возове ка главним центрима, Нишу, Новом Саду и Београду оним крајевима који те везе немају.

    Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.

ДМВ 711, дизелмоторни воз серије 711 на релацији Ниш-Димитровград. Сликано у близини Железничке станице Ниш 25.11.2012. У Србију ће до краја 2016. да стигне још 27 таквих возова.

    Субвенционисање железнице, као мера политике регионалног развоја, се показала као доста успешна у већини земаља Европе. (У Србији постоје два кључна проблема да се тако нешто оствари. Први је предрасуда да је субвенционисање железнице губиташтво, пласирана од стране многих политичара. Други је недостатак одговорности управљачког врха железнице, да ред вожње значи обавезу превоза, да се јавно објављују извештаји о обављеном превозу, трошковима и оствареној политици квалитета, те о процени позитивних посредних ефеката јавног превоза.) У Србији субвенције стагнирају или се смањују. Већина сада запослених железничара ће у наредних 10 година у пензију, а младима је забрањено запошљавање. Са таквом регресивном развојном политиком, железницама у Србији прети колапс без обзира на набављене нове возове, и реконструкцију неких од пруга. Ситуација на железници слична садашњој је била крајем 1960-тих, када су међународне финасијске институције захтевале тржишно пословање, и када је одлучено да буде укинуте све ускоколосечне пруге и многе пруге нормалног колосека. Резултат је био потпуно замирање читавих регија, и врло нагли раст броја становника великих градова. Са немогућношћу да превозе своју робу сељацима је практично отет хлеб из уста. Поред тога, онемогућено им је и школовање, и запошљавање у градовима без напуштања села. Успешне моделе би требали тражити у земљама попут Чешке, Словачке или Аустрије, у којима велика буџетска издвајања у железнице нису препрека пред међународним финансијским институцијама. Државна издвајања у регионалне железнице су уједно и средство праведније расподеле државног буџета, који се у великој мери концетрише у великим градовима на здравствене, културне, образовне центре и запослене у истима. Фабрике, трговачки и пословни центри се у тим већим градовима стварају спонтано, али опет захваљујући тржишту мањих места смањују економску моћ истих. Субвенционисана регионална железница, поред свега, омогућава и тим мањим местима да користе те центре и запошљавају се у истима, те пласирају своје производе и услуге без посредства великих компанија.

ПРЕДЛОЖЕНИ НОВИ ДАЉИНСКИ ВОЗОВИ:

Релација	Возна средства	Карактер	Врста	Полазак са једног краја линије	Полазак са другог краја линије	Време путовања	Важна напомена
Крагујевац	ДМВ	интеррегионални	убрзани	Крагујевац	Сомбор	6 сати	Размотрити више полазака
Београд				6:30	7:00
Нови Сад				16:00	16:00
Сомбор
Ниш	ЕМВ	интеррегионални	брзи	Ниш	Нови Сад	5.5 сати
Београд				6:30	9:00
Нови Сад				18:00	15:30
Лозница	ДМВ	регионални	убрзани	Лозница	Београд	2,5 сата	Размотрити више полазака
Шабац				7:00	11:00
Београд				16:00	20:00
Београд	вагони + лок.	интеррегионални	брзи	Београд	К.Митровица	8,5 сати
Ваљево				11:00	13:00
Краљево
К.Митровица
Краљево	ДМВ	регионални	убрзани	Краљево	Ниш	3,5 сата
Крушевац				5:00	10:00
Ниш				15:00	20:00
Врање	ЕМВ	интеррегионални	брзи	Врање	Суботица	11 сати
Ниш				6:00	10:00
Београд
Суботица
Београд	ДМВ	регионални	локални	Београд	Суботица	6 сати	хитна санација пруге између Орловата и Б. Милошева
Зрењанин				6:00	6:00
Кикинда				17:00	17:00
Суботица
Београд	ДМВ	интеррегионални	убрзани	Београд	Зајечар	6 сати	хитна санација пруге између Мајданпека и Кучева
Мајданпек				6:30	4:00
Бор				16:30	15:30
Зајечар

Времена полазака су усклађена са потребама путника и тренутним стањем инфраструктуре. Са сваком даљом реконструкцијом пруге, могућа су скраћивања времена вожње, и додавање већег броја полазака.

ЛИНИЈЕ РЕГИОНАЛНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ, ГДЕ СУ ПРУГЕ САДА У ДОБРОМ СТАЊУ, И ГДЕ МОЖЕМО ИМАТИ РЕНТАБИЛАН ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ

Релација	Возна средства	Минимална учесталост полазака	време путовања
Београд - Панчево - Вршац	ДМВ	свака 2 сата	1сат30мин
Панчево - Београд - Нови Сад	ЕМВ	свака 2 сата	2сата10мин
Нови Сад - Оџаци - Сомбор	ДМВ	свака 2 сата	2сата10мин
Панчево - Београд - Ваљево	ЕМВ	свака 2 сата	2сата20мин
Београд - Рума - Шид	ЕМВ	свака 2 сата	2сата20мин
Београд - Рума - Шабац	ДМВ	свака 2 сата	1сат30мин
Ниш - Лесковац	ЕМВ	свака 2 сата	50 минута
Ниш - Јагодина	ЕМВ	свака 2 сата	2сата20мин
Ужице-Чачак-Краљево	ЕМВ	свака 2 сата	1сат40мин

Categories: ekologija, ekonomija, izmene reda vožnje, južna pruga, preskup drumski transport, razvoj, ruralni razvoj

ПРЕКИНИМО ЗАНЕМАРИВАЊЕ ПРЕДГРАЂА И ПРИГРАДСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА

САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА ЉУБИТЕЉА ЖЕЛЕЗНИЦЕ
У ВЕЗИ СА НОВИМ СИСТЕМОМ ЛИНИЈА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА

    У току бројања и анкетирања путника крајем 2014. године потпуно су занемарена сва Београдска насеља где не саобраћа ГСП, а градско-приградска железница готово да није ни разматрана. На тај начин се занемарују потребе петине житеља Београдског округа. Са таквим непотпуним истраживањем, и тако лошим улазним подацима и није могуће имати остварив и одржив план развоја будуће саобраћајне мреже. Осим више од 300.000 занемарених грађана шумадијских и колубарских предграђа Београда, грађани општина Панчево, Стара Пазова, Инђија и Смедерево би морали бити обухваћени озбиљним истраживањем , као и путници који користе даљински путнички саобраћај ка Београду и од Београда. 

Предлог прве фазе развоја градских железница у Београду.

    Сви мањи градови и локални центри у околини Београда су настајали уз железницу и развијали се захваљујући доброј повезаности железницом. Политика усмеравања претежно на аутобуски превоз у последњих пола века је узроковала стагнирање, чак и опадање тих мањих градова. Најбољи доказ за то је чињеница да и дан данас око 80% становника општине Обреновац живи у близини некадашње Ћирине пруге, укинуте 1968. године. Из насеља са скупим и лоше планираним превозом се  највише исељава млађе и виталније становништво - према централним деловима Београда. Тај централни део Београда грца у саобраћајним загушењима, загађењу, а у њему се све више и више зида за ново становништво које се досељава.

Предложена приобална лака железница.

    Удружење љубитеља железнице указује на праксу већине великих градова Европе, где је брз, поуздан, удобан и јефтин превоз приградским железницама основа одрживог развоја мањих места, и врло важан део система градског транспорта. Прва фаза развоја би обухватала коришћење постојећих пруга и возова. У финасијском смислу би представљала меру штедње, али би захтевала значајне промене у организацији, политици квалитета, односу према корисницима. Већ тада би возови од Београда ка Панчеву и Реснику могли ићи на пола сата, а ка Лазаревцу, Младеновцу и Инђији на сваких сат времена. Такође, морала би се побољшати чистоћа, уређење стајалишта, побољшати информисање корисника и обезбедити места за превоз бицикала и кабастог пртљага. Неопходно је локалне аутобуске линије и бициклистичке коридоре усмеравати ка железничким станицама. Даљи развој би захтевао већа улагања, као што, уосталом, захтева сваки развој.

    Удружење љубитеља железнице се залаже за очување двоколосечне пруге у зони развоја будућих пословних, трговинских и туристичких садржаја у приобаљу Саве и Дунава, али не теретне него брзе градске железнице. Она може бити на површини или на стубовима, у плитком тунелу или полуукопана, возила могу бити стандардни приградски возови или лакошинска ("трамвајска") возила. Најисплативије решење за стари железнички мост је да постане део брзе железнице од Савамале до Аеродрома Никола Тесла. Без таквог система планирани садржаји у приобаљу старог дела Београда изгубиће велики део своје тржишне и употребне вредности.

    У планирању будуће мреже линија јавног превоза је занемарено и површно сагледано питање будућих главних аутобуских и железничких станица, као и терминала за главне приградске аутобуске линије. Многи велики градови, попут Беча, Берлина, Брисела, Варшаве, имају неколико великих железничких станица, тако да даљински путници могу да бирају погоднију локацију за преседање до крајње дестинације. Аутобуска и железничка станица на Новом Београду могу бити најповољнија преседачка тачка за тек трећину путника. Аутобуски терминал за аутобусе за Сурчин, Сремчицу, Моштаницу, Миријево испод Газеле је посебно велики промашај, јер та локација је далеко од било ког погодног преседања. Удружење љубитеља железнице предлаже да будуће главне станице за приградске и међуградске аутобусе осим на Новом Београду буду и на Прокопу, Панчевачком мосту, као и у Раковици, као и да се локације железничких станица Прокоп и Раковица повежу директним линијама јавног превоза.



Удружење љубитеља железнице се залаже за развој приградских железница и у околини Новог Сада, Ниша, Суботице и Крагујевца, као и обнову трамвајских система у Нишу, Новом Саду и Суботици.

Categories: ekologija, gradske železnice, gradski prevoz, preskup drumski transport, ruralni razvoj, saopštenje