понедељак, 6. април 2015.

Светска банка, као услов за финансијске аранжмане не захтева отпуштања, већ већу продуктивност запослених. Веће продуктивности, односно већег учинка запослених нема без ремонта пруга, савремене опреме  и нове пословне политике

    Данас имамо возове Београд – Ниш који путују 5-6 сати са свега два вагона. Ако би тај воз ишао два пута брже, односно 2,5 до 3 сата, учинак и машиновође и локомотиве био би два пута већи. Ако би уз то имао шест попуњених вагона, а не два, продуктивност на тој линији је шест пута већа, два пута више него што захтева Светска банка.  Са ремонтованом пругом и ремонтованим вагонима, тих 6 вагона би заиста било попуњено, јер би се путници вратили железници. Самим тим, и приходи Железница Србије били би неупоредиво већи него данас. 

    Велике уштеде би биле и у превозу терета. И не само да би железница била у стању сама да заради на том правцу, него би се остварио и развојни ефекат, захваљујући повећању производне и потрошачке активности, последице брзог и јефтиног превоза.

    "За тако нешто је потребно да пружне правце, на пример Ниш – Београд, обнављамо у целини, а не у деловима, и да истовремено радимо велики оправак вагона“ – каже Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја и председник Удружења љубитеља железнице“.

    Упркос лошем, непословном односу железица према клијентима у превозу робе, више од пола робе Србија извози железницом! У много мањих градова Србије постоји много квалификованих незапослених, и комунално уређене напуштене индустријске зоне. Један од кључних предуслова за долазак инвеститора и реиндустријализацију је и обнова железница, како би индустрија у тим градовима била исплатива. Како би железница била мотор извоза, и економског опоравка Србије, осим нових локомотива, вагона и ремонта пруга, неопходна је и озбиљна промена односа према корснику. 

    До сада се при смањивању броја запослених није водило рачуна о техничкој и пословној модернизацији коју таква промена мора да прати. Железнице су углавном напуштали радници који непосредно учествују у извршавању саобраћаја, одржавању пруга и опреме. Тако сада, на пример, имамо ситуацију да два радника буду послата на терен да замене бетонски праг тежак 300 килограма. Они могу да покушају да га сами замене, сломе кичму и постану инвалиди рада. Могу да одбију да раде док се не пошаљу радници из друге секције, или уопште не ураде посао. Ништа од тога није исплативо ни за железнице ни за Србију. Други пример су скретнице и рампе на прелазима, којима се и даље у великом броју случајева управља ручно. Нова модернија опрема, не само да захтева мање запослених, него утиче и на повећање брзине и капацитета пруга.

    На железницама је тренутно пола запослених старије од 50 година. Много запослених је у годинама када се тешко учи, а и питање је колико је исплативо обучавати за нову опрему раднике који ће за неколико година у пензију. Како се не може очекивати велико мењање навика оних који деценијама раде на исти начин, немогуће је извршити успешну техничку и пословну модернизацију без запошљавања младих. И том младе не треба запошљавати на основу систематизације, за замену радника који одлазе у пензију, већ на новој опреми и у новој пословној организацији.

понедељак, 23. фебруар 2015.

Уместо садашње аутобуске и железничке станице, које заузимају огроман простор, могуће је направити мањи наменски међуградски терминал у центру града. У њему би се возови и аутобуси задржавали кратко, за разлику од нове аутобуске и железничке станице.

Позитивна је пракса светских пословних и туристичких метропола непосредна повезаност даљинског превоза са центром града. Примера ради главна аутобуска станица у Њујорку, највећа на свету, налази се у близини Тајмс Сквера, а у близини су и две највеће железничке станице у том граду. Тако ни нови градски центар, који се планира уз десну обалу Саве, уколико није непосредно опслужен даљинским превозом не може имати регионални значај.

Већ сада, у Београду имамо неколико железничких станица, и аутобуских стајалишта где стају приградски и међуградски аутобуси, што путницима јако олакшава долазак до различитих делова града без непотребног преоптерећивања линија градског превоза.  Међутим, аутобуска стајалишта где се сада заустављају приградски и међуградски аутобуси често ометају и градски саобраћај, и саобраћај на друму уопште. Решења која имамо на Аутокоманди, Жаркову, код Сајма, Панчевачког моста, у центру Земуна, никако не могу бити трајна.

Предлог решења за аутобуску станицу

 Уместо дугачких уличних стајалишта, потребно је направити издвојено мање пролазне аутобуске станице, за задржавање аутобуса до 5 минута, са 8-12 перона, чекаоницом, шалтерима и осталим минималним садржајима неке аутобуске станице. Сврха главне аутобуске станице би била преседање са аутобуса на аутобус и са аутобуса на воз, као и управљање аутобуским саобраћајем. Како таква станица захтева већи простор, за то је Блок 42, код Железничке станице Нови Београд више него повољна локација.  Мање аутобуске станице би требале бити код Економског факултета, код Панчевачког моста, на Видиковцу, код Аутокоманде, код Плавог моста, и у Горњем граду у Земуну код Пупиновог моста. То значи да би, на пример, аутобус из Пожаревца за Нови Сад стајао код Плавог моста, затим код Аутокоманде, па код Економског факултета, на Новом Београду, те у Земуну, па наставио за Нови Сад. Превозник би могао одлучити, да не стаје на неким од ових станица, али тиме губи и део потенцијалних корисника.

Предлог за приградску и међуградску железницу

За брз, економичан и еколошки даљински превоз, могуће је направити плитко укопан железнички тунел и подземну железничку станицу са 5-6 колосека, у близини садашње Главне железничке станице. Осим за даљински путнички саобраћај, оваква инфраструктура би била јако погодна и за градски и приградски саобраћај. Капацитети пруге на Новом Београду испод Дедиња и Врачара су премали да се искористе све могућности развоја БГ:ВОЗ-а. Taкође би били недовољни и за најављене нове боље пруге Београд – Будимпешта и Београд – Сарајево, и уопште за одрживи транспортни систем, који би се у знатно већој мери ослањао на железницу.