Preuzeto sa portala E-novina.
Piše: Živan Lazić
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Neuređen transport je osnovni uzrok zašto Srbija godišnje po stanovniku u atmosferu emituje 6,2 tone ugljendioksida, duplo više od zemalja sličnog nivoa razvoja, pa je vidljivo da rešenje valja tražiti u revitalizaciji železničkog saobraćaja
Peti smo u Evropi! Odista lep plasman za malu i siromašnu zemlju sa Balkana, divlju periferiju Starog kontinenta. Nevolja je što se visoka pozicija odnosi na visinu emitovanja ugljendioksida, čak 6,2 tone po stanovniku, dvostruko više u odnosu na zemlje slične veličine i nivoa razvoja.
Objašnjenje visokog zagađivanja je u prevelikoj orijentaciji Srbije na drumski transport, posebno u poslednjih četvrt veka. Podsetimo, svojevremeno se u nas blizu 38 odsto robnog transporta obavljalo železnicom, dva odsto brodovima, blizu 60 odsto drumom; pre tri sezone od 114 miliona tona robe, vozom je transportovano tek 12,9, šleperima preko 100 miliona. Pri tome, kod nas su kamioni prestari, u proseku 13,5 godina, a čak 60 odsto automobila je starije od 18 godina.
Stoga je Centar za demokratski razvoj preporučio ravnomerniji oslonac na različite vidove prevoza, tim pre što je na duže relacije transport železnicom, duplo i trostruko jeftiniji od drumskog, tako zavisnog od preskupe nafte. Teško je razumeti kalkulaciju izvoza jabuka u Rusiju šleperima; ne samo što rovarimo naše, mađarske, ukrajinske i ruske puteve, već gubimo konkurentnost u odnosu na poljske voćare, koji, iako mnogo bliži Moskvi i Lenjingradu, glavnim tržištima, u Rusiju robu šalju železnicom.
Decenija ratovanja u okruženju, sankcije i otaljavanje tranzicije su derogirale pružnu infrastrukturu, broj putničkih vozova je sveden na minimum. Malo je i vagona, dok je nedostatak lokomotiva poslovičan. Van Koridora 10 jedva da se može i govoriti o železnici. Ljudi su toliko izgubili poverenje u red vožnje da su se potpuno udaljli od voza i privikli na autobuski, znatno skuplji, prevoz. Već su punoletne generacije bez iskustva vožnje na šinama.
No, u poslednje vreme ima naznaka da se revitalizacija železnice pokreće. Posle predugog odgađanja, u Novom Sadu se obnavlja Žeželjev most, sa dva koloseka, kao priprema za udvokolosačavanje kompletnog Koridora 10, gradi se 11 kilometara duga druga trasa sa mostom preko Morave kod Ćićevice na istom koridoru. Rusija je odbila da 800 miliona evra kredita preusmeri u srpski budžet, već insistira na inicijalnoj nameni za revitalizaciju i dogradnju šinske infrastrukture i voznog parka.
I Železnice Srbije su se okuražile - odbili su predlog resornog ministarstva i umesto izgradnje pruga Valjevo-Loznica, odlučili se za neuporedivo prioritetniju potrebu - gradnju drugog koloseka na relaciji Novi Sad-Stara Pazova, čime bi postala dvokolosečna cela trasa Novi Sad- Beograd. Za rekonstrukciju još šest kraćih deonica na Koridoru 10 planirano je 30, za izgradnju 18 kilometara druge trase Beograd-Pančevo 50, za obnovu i modernizacju pruge Beograd-Bar 250 miliona. Oko 100 miliona je namenjeno za kupovinu 27 putničkih garnitura.
Kako je vrednost pruge tim veća što je više pruga sa koje se saobraćaj sliva, Dojče banka odavno nudi 1,7 milijardi evra povoljnog kredita namenjenog rekonstrukciji i modernizaciji pruga van Koridora 10, naslonjenih na ovu evromaloazijsku magistralu. Korak ka revitalizaciji je i nov Zakon o železnici, krajem maja usvojen u Skupštini Srbije, a koji predviđa izdvajanje društva za organizovanje saobraćaja izvan sadašnjeg glomaznog centralizovanog sistema Železnica Srbije. Upravo od njih se očekuje da ožive šinski prevoz. Obnova i dogradnja pruga jesu preduslov revitalizacije, glavni posao je, ipak, vratiti robne tokove i poverenje putnika. Pri tome, projekat povratka železnici bi morao obuhvati i obnovu još uvek opstajuće industrije šinskih vozila, signalizacije... Slično kao što zajedničko ulaganje „Fijata“ i države Srbije u FAS postupno ali vidljivo obnavlja i industriju automobilskih delova i prateće opreme.
Kada se zna da su evropske razvojne banke spremne da izdvoje šest milijardi evra za kompletno udvokolosačavanje i modernizaciju celog Koridora 10 kroz Srbiju, postaje jasno da samo od naše stručne javnosti i političke vlasti zavisi hoćemo li priliku da obnovimo veoma dobar vid saobraćaja iskoristiti, i to na takav način da podstaknemo i razvoj prateće domaće industrije. Ekološki razlozi, ali i dobit na duži rok od jeftinijeg pružnog transporta, morali bi biti dovoljno jaki argumenti da podstaknu i našu vlast, godinama nesklonu železnici i previše oslonjenoj na drumske prevoznike i naftnu privredu.
Piše: Živan Lazić
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Neuređen transport je osnovni uzrok zašto Srbija godišnje po stanovniku u atmosferu emituje 6,2 tone ugljendioksida, duplo više od zemalja sličnog nivoa razvoja, pa je vidljivo da rešenje valja tražiti u revitalizaciji železničkog saobraćaja
Peti smo u Evropi! Odista lep plasman za malu i siromašnu zemlju sa Balkana, divlju periferiju Starog kontinenta. Nevolja je što se visoka pozicija odnosi na visinu emitovanja ugljendioksida, čak 6,2 tone po stanovniku, dvostruko više u odnosu na zemlje slične veličine i nivoa razvoja.
Objašnjenje visokog zagađivanja je u prevelikoj orijentaciji Srbije na drumski transport, posebno u poslednjih četvrt veka. Podsetimo, svojevremeno se u nas blizu 38 odsto robnog transporta obavljalo železnicom, dva odsto brodovima, blizu 60 odsto drumom; pre tri sezone od 114 miliona tona robe, vozom je transportovano tek 12,9, šleperima preko 100 miliona. Pri tome, kod nas su kamioni prestari, u proseku 13,5 godina, a čak 60 odsto automobila je starije od 18 godina.
Stoga je Centar za demokratski razvoj preporučio ravnomerniji oslonac na različite vidove prevoza, tim pre što je na duže relacije transport železnicom, duplo i trostruko jeftiniji od drumskog, tako zavisnog od preskupe nafte. Teško je razumeti kalkulaciju izvoza jabuka u Rusiju šleperima; ne samo što rovarimo naše, mađarske, ukrajinske i ruske puteve, već gubimo konkurentnost u odnosu na poljske voćare, koji, iako mnogo bliži Moskvi i Lenjingradu, glavnim tržištima, u Rusiju robu šalju železnicom.
Decenija ratovanja u okruženju, sankcije i otaljavanje tranzicije su derogirale pružnu infrastrukturu, broj putničkih vozova je sveden na minimum. Malo je i vagona, dok je nedostatak lokomotiva poslovičan. Van Koridora 10 jedva da se može i govoriti o železnici. Ljudi su toliko izgubili poverenje u red vožnje da su se potpuno udaljli od voza i privikli na autobuski, znatno skuplji, prevoz. Već su punoletne generacije bez iskustva vožnje na šinama.
No, u poslednje vreme ima naznaka da se revitalizacija železnice pokreće. Posle predugog odgađanja, u Novom Sadu se obnavlja Žeželjev most, sa dva koloseka, kao priprema za udvokolosačavanje kompletnog Koridora 10, gradi se 11 kilometara duga druga trasa sa mostom preko Morave kod Ćićevice na istom koridoru. Rusija je odbila da 800 miliona evra kredita preusmeri u srpski budžet, već insistira na inicijalnoj nameni za revitalizaciju i dogradnju šinske infrastrukture i voznog parka.
I Železnice Srbije su se okuražile - odbili su predlog resornog ministarstva i umesto izgradnje pruga Valjevo-Loznica, odlučili se za neuporedivo prioritetniju potrebu - gradnju drugog koloseka na relaciji Novi Sad-Stara Pazova, čime bi postala dvokolosečna cela trasa Novi Sad- Beograd. Za rekonstrukciju još šest kraćih deonica na Koridoru 10 planirano je 30, za izgradnju 18 kilometara druge trase Beograd-Pančevo 50, za obnovu i modernizacju pruge Beograd-Bar 250 miliona. Oko 100 miliona je namenjeno za kupovinu 27 putničkih garnitura.
Kako je vrednost pruge tim veća što je više pruga sa koje se saobraćaj sliva, Dojče banka odavno nudi 1,7 milijardi evra povoljnog kredita namenjenog rekonstrukciji i modernizaciji pruga van Koridora 10, naslonjenih na ovu evromaloazijsku magistralu. Korak ka revitalizaciji je i nov Zakon o železnici, krajem maja usvojen u Skupštini Srbije, a koji predviđa izdvajanje društva za organizovanje saobraćaja izvan sadašnjeg glomaznog centralizovanog sistema Železnica Srbije. Upravo od njih se očekuje da ožive šinski prevoz. Obnova i dogradnja pruga jesu preduslov revitalizacije, glavni posao je, ipak, vratiti robne tokove i poverenje putnika. Pri tome, projekat povratka železnici bi morao obuhvati i obnovu još uvek opstajuće industrije šinskih vozila, signalizacije... Slično kao što zajedničko ulaganje „Fijata“ i države Srbije u FAS postupno ali vidljivo obnavlja i industriju automobilskih delova i prateće opreme.
Kada se zna da su evropske razvojne banke spremne da izdvoje šest milijardi evra za kompletno udvokolosačavanje i modernizaciju celog Koridora 10 kroz Srbiju, postaje jasno da samo od naše stručne javnosti i političke vlasti zavisi hoćemo li priliku da obnovimo veoma dobar vid saobraćaja iskoristiti, i to na takav način da podstaknemo i razvoj prateće domaće industrije. Ekološki razlozi, ali i dobit na duži rok od jeftinijeg pružnog transporta, morali bi biti dovoljno jaki argumenti da podstaknu i našu vlast, godinama nesklonu železnici i previše oslonjenoj na drumske prevoznike i naftnu privredu.
0 коментара:
Постави коментар