петак, 06. мај 2016.

Саопштење поводом погоршања аутобуског саобраћаја ка Обреновцу и 48 година од укидања пруге за Обреновац.

Некада је експресни воз за Сарајево растојање Београд-Обреновац прелазио за 45 минута без обзира на стање на путевима, а данас аутобус толико путује само када нема застоја. Од када је Ћира укинут 5.маја 1968. насеља уз десну обалу Саве заостају у развоју. 
Ласта се поиграва са безбедношћу путника. Преврнути аутобус Ласте на линији Обреновац - Београд.

Путнике на релацији Београд – Обреновац са месечном картом је након ускршњих празника дочекало непријатно изненађење: поласци превозника Банбус су искључени, без покривања полазака тог превозника аутобусима неког другог превозника. За разлику од Ласте, превозник Банбус је на линији 860 Београд – Обреновац уредно извршавао ред вожње, и слао исправне аутобусе у саобраћај. И без тога, велики поремећаји у саобраћају настану када год проради клизиште код Умке, падне први снег, а застоји у центру Београда су свакодневица. Ћира је све то успешно заобилазио, иако на прузи није била могућа брзина већа од 60 километара на сат. Дан данас, 80% становника у овом делу Београдског округа живи на мање од 10 минута пешке од некадашњег Ћире. Нова савремена и квалитетна пруга Београд – Обреновац једино је одрживо решење за превоз становника, али и за развој привреде у посавском подручју.

Сви разлози за повратак пруге за Обреновац

Својевремено пре 48 година, укинута је пруга, а остављено обећање. У међувремену, индустријска зона Барич је остала без повољног индустријског превоза, а из Обреновца, Барича, Мале Моштанице се исељавају млади и школовани. Студенти из Обреновца се често одселе у Београд још у току студија, а Обреновац је само 30 километара од Београда. Трошкови превоза путника аутобусом се са садашњом ценом месечне карте не би могли покрити ни пола, чак и уколико би сви путници плаћали карту. Тренутно се у аутобуски саобраћај улаже најмање што може, и опет су у питању огромне субвенције. Оперативни трошкови железничке линије су више него двоструко нижи. Квалитетна железничка линија, којом би се из Београда за Обреновац стизало за мање од пола сата би представљала предуслов за урбани развој изван већ пренатрпаног центра Београда, и пруга би могла бити у потпуности отплаћена кроз урбани развој. Важно је напоменути да је траса пруге за Обреновац преко Земуна и Сурчина, за коју тренутно постоји пројекат, предугачка веза, и преспора веза са већим трошковима одржавања, и не покрива велика насеља, чији је развој прекинут када је укинут Ћира: Остружница, Умка, Барич. Најкраћа и најбржа траса  је уз Десну обалу Саве по обалоутврди предвиђеној код Умке. Обалоутврда је такође важна за регулисање водног тока, а спречила би и подлокавање брда код Умке, што је главни узрок клизишта. Од трговачких каравана, па до данашњих дана, долина Колубаре је била и остала најповољнији прилаз од Београда ка Босни и Западној Србији. Десна обала Саве и долином Колубаре је најпогоднији правац за развој брзе железничке везе из Београда ка Ваљеву, и даље ка Западној србији, Босни и Црној гори. Најкраћом трасом преко обалоутврде код Умке било би могуће од Београда до Ваљева стићи за око 40 минута, а са само реконструкцијом пруге јужно од Ваљева, експресним возом би се путовало брже него аутомобилом на будућем аутопуту. У том случају, регио експрес возови би из Обреновца за Београд стизали за свега 15 минута.

Београдске градско-приградске железнице

Тренутно се користи свега око 20% могућности градско-приградских железница, на већ изграђеној инфраструктури. Удружење љубитеља железнице захтева да се хитно врати у саобраћај линија Рипањ – Панчево, и да се на њој, као и у регионалним возовима омогући коришћење месечне карте у интегралном тарифном систему. Тиме би се у систем повезале Стара Пазова, Барајево, Сопот, Лазаревац, Младеновац, Врчин и низ мањих места. У каснијем развоју, сугерише се формирање новог засебног предузећа „Беовоз“ са мешовитим власништвом Железница Србије и Града Београду, по угледу на већину великих градова Европе, куповина нових возова и ширење система. Осим Обреновца, све општине у Београдском округу имају пруге усмерене ка централном делу Београда, и из тог разлога је управо пруга за Обреновац важан недостајући део Београдског железничког чвора. Поред пруге за Обреновац, Удружење се залаже за пругу за ширење система ка Аеродрому, Борчи, Вишњици, Гроцкој, модернизацију трасе пруге у зони приобаља у сврху постојања брзог, поузданог, просторно штедљивог и модерног  превоза уз будуће садржаје у зони приобаља. 

3 коментара:

  1. O toj priči bi se i moglo pričati da je ostao stari plan koji je predviđao nastavak Savske magistrale kao autoput A-2 uključujući i sanaciju klizišta kod Umke. Na žalost, taj plan je napušten u korist autoputa sremskom stranom (razlika u ceni nije velika, a jedan od benefita bi bila i mogućnost železničke pruge). Ne verujem da će uz izgradnju mosta kod Obrenovca i devastiranja zemljišta na levoj obali Save biti izdvojena i sredstva za saniranje klizišta na desnoj obali, već će odgovorni pustiti da Umka otkliza u Savu. :(

    ОдговориИзбриши
  2. Ако је до саме железничке везе, имамо две варијанте кроз тунел Умка-Мала Моштаница.

    ОдговориИзбриши
  3. Onda, šta da vam kažem, nego srećno sa tim. Gurajte priču o vozu!

    ОдговориИзбриши