Велики број возова, који нам пристижу крајем ове и у току наредне године, су шанса да многим регионима омогућимо знатно бољу везу са светом. Чак и тамо где су пруге у доста лошем стању, а превоз аутобусима знатно бржи, потребно је омогућити бар по 2-3 пара возова дневно. Нарочито је важно омогућити директне возове ка главним центрима, Нишу, Новом Саду и Београду оним крајевима који те везе немају.
Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.
Субвенционисање железнице, као мера политике регионалног развоја, се показала као доста успешна у већини земаља Европе. (У Србији постоје два кључна проблема да се тако нешто оствари. Први је предрасуда да је субвенционисање железнице губиташтво, пласирана од стране многих политичара. Други је недостатак одговорности управљачког врха железнице, да ред вожње значи обавезу превоза, да се јавно објављују извештаји о обављеном превозу, трошковима и оствареној политици квалитета, те о процени позитивних посредних ефеката јавног превоза.) У Србији субвенције стагнирају или се смањују. Већина сада запослених железничара ће у наредних 10 година у пензију, а младима је забрањено запошљавање. Са таквом регресивном развојном политиком, железницама у Србији прети колапс без обзира на набављене нове возове, и реконструкцију неких од пруга. Ситуација на железници слична садашњој је била крајем 1960-тих, када су међународне финасијске институције захтевале тржишно пословање, и када је одлучено да буде укинуте све ускоколосечне пруге и многе пруге нормалног колосека. Резултат је био потпуно замирање читавих регија, и врло нагли раст броја становника великих градова. Са немогућношћу да превозе своју робу сељацима је практично отет хлеб из уста. Поред тога, онемогућено им је и школовање, и запошљавање у градовима без напуштања села. Успешне моделе би требали тражити у земљама попут Чешке, Словачке или Аустрије, у којима велика буџетска издвајања у железнице нису препрека пред међународним финансијским институцијама. Државна издвајања у регионалне железнице су уједно и средство праведније расподеле државног буџета, који се у великој мери концетрише у великим градовима на здравствене, културне, образовне центре и запослене у истима. Фабрике, трговачки и пословни центри се у тим већим градовима стварају спонтано, али опет захваљујући тржишту мањих места смањују економску моћ истих. Субвенционисана регионална железница, поред свега, омогућава и тим мањим местима да користе те центре и запошљавају се у истима, те пласирају своје производе и услуге без посредства великих компанија.
Времена полазака су усклађена са потребама путника и тренутним стањем инфраструктуре. Са сваком даљом реконструкцијом пруге, могућа су скраћивања времена вожње, и додавање већег броја полазака.
Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.
 |
| ДМВ 711, дизелмоторни воз серије 711 на релацији Ниш-Димитровград. Сликано у близини Железничке станице Ниш 25.11.2012. У Србију ће до краја 2016. да стигне још 27 таквих возова. |
Субвенционисање железнице, као мера политике регионалног развоја, се показала као доста успешна у већини земаља Европе. (У Србији постоје два кључна проблема да се тако нешто оствари. Први је предрасуда да је субвенционисање железнице губиташтво, пласирана од стране многих политичара. Други је недостатак одговорности управљачког врха железнице, да ред вожње значи обавезу превоза, да се јавно објављују извештаји о обављеном превозу, трошковима и оствареној политици квалитета, те о процени позитивних посредних ефеката јавног превоза.) У Србији субвенције стагнирају или се смањују. Већина сада запослених железничара ће у наредних 10 година у пензију, а младима је забрањено запошљавање. Са таквом регресивном развојном политиком, железницама у Србији прети колапс без обзира на набављене нове возове, и реконструкцију неких од пруга. Ситуација на железници слична садашњој је била крајем 1960-тих, када су међународне финасијске институције захтевале тржишно пословање, и када је одлучено да буде укинуте све ускоколосечне пруге и многе пруге нормалног колосека. Резултат је био потпуно замирање читавих регија, и врло нагли раст броја становника великих градова. Са немогућношћу да превозе своју робу сељацима је практично отет хлеб из уста. Поред тога, онемогућено им је и школовање, и запошљавање у градовима без напуштања села. Успешне моделе би требали тражити у земљама попут Чешке, Словачке или Аустрије, у којима велика буџетска издвајања у железнице нису препрека пред међународним финансијским институцијама. Државна издвајања у регионалне железнице су уједно и средство праведније расподеле државног буџета, који се у великој мери концетрише у великим градовима на здравствене, културне, образовне центре и запослене у истима. Фабрике, трговачки и пословни центри се у тим већим градовима стварају спонтано, али опет захваљујући тржишту мањих места смањују економску моћ истих. Субвенционисана регионална железница, поред свега, омогућава и тим мањим местима да користе те центре и запошљавају се у истима, те пласирају своје производе и услуге без посредства великих компанија.
ПРЕДЛОЖЕНИ НОВИ
ДАЉИНСКИ ВОЗОВИ:
|
Релација
|
Возна
средства
|
Карактер
|
Врста
|
Полазак са једног краја линије
|
Полазак са другог краја линије
|
Време
путовања
|
Важна
напомена
|
|
|
Крагујевац
|
ДМВ
|
интеррегионални
|
убрзани
|
Крагујевац
|
Сомбор
|
6 сати
|
Размотрити
више полазака
|
|
|
Београд
|
6:30
|
7:00
|
|
|||||
|
Нови Сад
|
16:00
|
16:00
|
|
|||||
|
Сомбор
|
|
|
|
|||||
|
Ниш
|
ЕМВ
|
интеррегионални
|
брзи
|
Ниш
|
Нови Сад
|
5.5 сати
|
|
|
|
Београд
|
6:30
|
9:00
|
|
|||||
|
Нови
Сад
|
18:00
|
15:30
|
|
|||||
|
Лозница
|
ДМВ
|
регионални
|
убрзани
|
Лозница
|
Београд
|
2,5 сата
|
Размотрити
више полазака
|
|
|
Шабац
|
7:00
|
11:00
|
|
|||||
|
Београд
|
16:00
|
20:00
|
|
|||||
|
Београд
|
вагони
+ лок.
|
интеррегионални
|
брзи
|
Београд
|
К.Митровица
|
8,5 сати
|
|
|
|
Ваљево
|
11:00
|
13:00
|
|
|||||
|
Краљево
|
|
|
|
|||||
|
К.Митровица
|
|
|
|
|||||
|
Краљево
|
ДМВ
|
регионални
|
убрзани
|
Краљево
|
Ниш
|
3,5 сата
|
|
|
|
Крушевац
|
5:00
|
10:00
|
|
|||||
|
Ниш
|
15:00
|
20:00
|
|
|||||
|
Врање
|
ЕМВ
|
интеррегионални
|
брзи
|
Врање
|
Суботица
|
11 сати
|
|
|
|
Ниш
|
6:00
|
10:00
|
|
|||||
|
Београд
|
|
|
|
|||||
|
Суботица
|
|
|
|
|||||
|
Београд
|
ДМВ
|
регионални
|
локални
|
Београд
|
Суботица
|
6 сати
|
хитна санација пруге између Орловата и Б. Милошева
|
|
|
Зрењанин
|
6:00
|
6:00
|
|
|||||
|
Кикинда
|
17:00
|
17:00
|
|
|||||
|
Суботица
|
|
|
|
|||||
|
Београд
|
ДМВ
|
интеррегионални
|
убрзани
|
Београд
|
Зајечар
|
6 сати
|
хитна санација пруге између Мајданпека и Кучева
|
|
|
Мајданпек
|
6:30
|
4:00
|
|
|||||
|
Бор
|
16:30
|
15:30
|
|
|||||
|
Зајечар
|
|
|
|
Времена полазака су усклађена са потребама путника и тренутним стањем инфраструктуре. Са сваком даљом реконструкцијом пруге, могућа су скраћивања времена вожње, и додавање већег броја полазака.
ЛИНИЈЕ РЕГИОНАЛНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ, ГДЕ СУ ПРУГЕ САДА У ДОБРОМ СТАЊУ, И ГДЕ МОЖЕМО
ИМАТИ РЕНТАБИЛАН ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
|
Релација
|
Возна средства
|
Минимална учесталост полазака
|
време путовања
|
|
|
Београд - Панчево - Вршац
|
ДМВ
|
свака 2 сата
|
1сат30мин
|
|
|
Панчево - Београд - Нови Сад
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
2сата10мин
|
|
|
Нови Сад - Оџаци - Сомбор
|
ДМВ
|
свака 2 сата
|
2сата10мин
|
|
|
Панчево - Београд - Ваљево
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
2сата20мин
|
|
|
Београд - Рума - Шид
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
2сата20мин
|
|
|
Београд - Рума - Шабац
|
ДМВ
|
свака 2 сата
|
1сат30мин
|
|
|
Ниш - Лесковац
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
50 минута
|
|
|
Ниш - Јагодина
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
2сата20мин
|
|
|
Ужице-Чачак-Краљево
|
ЕМВ
|
свака 2 сата
|
1сат40мин
|
0 коментара:
Постави коментар