Трамвај преко Моста на Ади нема смисла ако не иде до Земуна!

Став Удружења љубитеља железнице о трамвају за Земун изашао у Политици.

Саопштење за јавност Удружења љубитеља железнице поводом постављања шина преко Саве

После постављања шина на Мосту на Ади са великим кашњењем, планира се увођење линија са Бановог брда и из Раковице ка већ сада претрпаној окретници у Блоку 45. Уместо тога, требало би јужне делове Београда, преко Моста на Ади, спојити са Земуном. У односу на висину инвестиције, то би донело несразмерно велике добитке. 

Више од три деценије се у Београду нити гради метро, нити шири трамвај. Метро се не гради зато што ни једна власт није спремна на тако "крупан залогај", а трамвај због у целој Европи незабележене предрасуде како "трамвај спречава градњу метроа". Најуспешнији европски "метро-градови" са мање од два милиона становника имају далеко развијенију трамвајску мрежу од Београда. Трамвајска мрежа је обично два до три пута дужа од метро-мреже, и у садејству са сваким делићем мреже пруга коришћеним за градски превоз, чине густу мрежу масовног електричног шинског превоза.

Сви метро планови осим последњег су предвиђали у каснијим фазама развоја линију од Бановог брда ка центру Земуна, преко одувек планираног моста на северном делу Аде Циганлије. То значи да је тај правац кретања одавно био препознат као један од оптерећенијих, што потврђују и гужве у аутобусима 85 и 88. Међутим, не треба бити велики стручњак, већ само мало здравог размишљања да се схвати да су за метро приоритетни правци они који повезују ободна насеља са историјским центром Београда ("кругом двојке"). Чак и много богатији градови од Београда су метро градили постепено и деценијама, а у међувремену нису запостављали остали јавни превоз. Управо су и одржавали своје богатство, јер су уместо "улупавања" свог инвестиционог капитала само у највеће инфраструктурне пројекте, препознавали пројекте мале и средње величине. Без малих и средњих пројеката нема ни развојне целине око великог пројекта.

Земун девастиран укидањем трамваја

До завршетка Првог светског рата Земун је био засебан градски центар. Оријентисао се у односу на своју обалу реке и железничку станицу, а убрзо по отварању Моста краља Александра (на месту данашњег Бранковог) отворена је директна трамвајска веза између центра Београда и центра Земуна. Данас је укинут и трамвај и железничка станица. Прилаз центру Земуна је и сведен на аутомобил и аутобус кроз загушене и загађене улице. Остао је понос у смислу идентитета, али је у смислу пословног развоја Земун далеко заостао у односу на делове града са трамвајском пругом. Најбоља решења у пракси уређења старих центара градова са уским улицама се заснивају на ограничавању приступа аутомобилима, повећању пешачких, бициклистичких и зелених површина на рачун паркинга, као и на ширењу мреже шинског превоза. Тролејбус или електробус могу помоћи у смањењу загађења буком и издувним гасовима, али немају капацитет као шински системи, и не дају ту врсту осећаја повезаности, која генерише пословни развој управо близу шина. Када једног дана метро дође пред улазак у Земун, очекује се велико пробијање и рокова и трошкова због сложене геологије и мноштво старих објеката који би захтевали заштитне радове. Не заборавимо да је пре неколико година аутобуска линија 15 измештена из Улице 22. октобра, зато што тешка возила (аутобуси) стварају неповољне вибрације. Из истих разлога се за прилазак трамвајем центру Земуна сугерише Карађорђева улица, а свако продужење трамваја западније од Авијатичарског трга би захтевало детаљна истраживања, укључујући и јавне расправе са озбиљним учешћем Земунки и Земунаца.

Куда би тачно ишао трамвај? 

Трамвај би морао обухватити основне градске садржаје и главне тачке преседања. После Железничке станице Нови Београд, где се гради и нова главна аутобуска станица, то су "Ју бизнис центар", Општина Нови Београд, Стари Меркатор, Хотел Југославија. Конкретне улице Булевар уметности, Михајла Пупина, Маршала Толбухина, Николе Тесле, Карађорђева, у којима није проблем одвојити простор за трамвајске баштице. Осим линија Земун-Баново брдо  потребна је и линија Земун-Блок 45 у продужетку Булевара уметности на Јурија Гагарина. 
Све у свему, код великих инфраструктурних пројеката најскупље је дуго чекање на коришћење, запостављање или слабо коришћење у оквиру половичног система. Ту спадају Мост на Ади, тунели градске железнице испод Врачара и Дедиња, пруга за једину железничку станицу у центру Београда, где је већ деценијама против сваке логике брзина на улазу у станицу једва 10-так километара на сат.

Мост са са средњим делом за два колосека свакако спада у најскупље делове инфраструктуре градског превоза. По цени вишеструко превазилази потенцијално продужење трамваја до Земуна. Чак и када и ако се за неколико деценија буде правила метро линија из Земуна за Баново брдо, замену колосека на мосту је могуће урадити за један викенд. 

Categories: gradski prevoz, tramvaj

Трамвајем са Теразија до Коњарника и Кумодража?

Повратак трамваја у средину Круга двојке неће имати свој пуни смисао ни економску оправданост, ако се не уведе низ директних линија на ширем подручју града!

Трамвај, који је пре Другог светског рата био у средишту „Круга двојке“, био је главно средство превоза, са линијама које су се протезале до Земуна, Чукарице, Дедиња,  Горњег Вождовца, Црвеног крста, Цветкове пијаце, Новог гробља и почетка Панчевачког моста. На правцима где је трамвај укинут, данас су најоптерећеније аутобуске и тролејбуске линије, у којима је срећан онај ко уопште успе да уђе у превоз. Са друге стране, на правцима где је трамвај и даље остао главни превоз, много становника се осећа запостављено зато што нема директан превоз до строгог центра. Ако анализирамо позитивна искуства градова Европе са 1-2 милиона становника, Амстердама, Беча, Прага, Лиона, управо је трамвај најпожељније превозно средство на улицама у центру града, а не аутобуси, тролејбуси и аутомобили. Ти градови имају 3-5 метро линија, саграђених у неколико фаза у последњих пола столећа, и управо захвањујући густој трамвајској мрежи, и добро организованој приградској железници, ти метро системи спадају у најуспешније на свету међу градовима са мање од 2 милиона становника. Њихови стручњаци би сматрали лошом шалом, када би им неко рекао да развој трамвајске мреже спречава градњу метро-а.

Конкретан предлог:  Трамвај од Калемегдана до Коњарника, Кумодража и Бановог брда

Народ који је до сада имао и сада има директне аутобуске и тролејбуске линије до Студентског трга кроз Краља Милана, са разлогом негодује на предлог остављања само трамваја Калемегдан-Славија, и потребу да преседа попут Вождовчана. Директне линије су нарочито важне за осетљиве групе корисника: стара лица, малу децу, труднице, особе са инвалидитетом или привремено нарушеног здравља. Код аутобуса и тролејбуса највеће возило има носивост 160 путника, а на поменутим линијама возила су често претоварена на штету и возила, и пута, и путника. За разлику од њих, трамвајски воз од два трамваја дужине 36 метара има носивост 392 путника, а у Будимпешти постоје трамваји дуги чак 56 метара. Оно што је важно напоменути јесте да тако дуги трамваји никако не смеју кружити око Славије, нити делити траку са аутомобилима, како би били ефикасни. Најпогодније решење за Славију је померање трамвајске мреже на западну страну кружног тока, и вођење трамваја у Булевару ослобођења са десне стране за оба смера.  За трамвај за Коњарник било би потребно саградити вијадукт од 650 метара преко петље Аутокоманда, и даље по средини Устаничке улице до краја. Нова трамвајска пруга за Кумодраж би се требала градити од Трошарине, уз планирану Спољну магистралну тангенту и Нову Авалску у продужетку Кумодрашке ка центру Кумодража. Да Чукарички трамвај 13 иде поново на Теразије, довољне би биле само додатне скретничке везе испред Београђанке. Неке од тролејбуских линија са Црвеног крста могу бити замењене зглобним аутобусима на електрични погон, исто као и аутобуска линија 31 у првој фази. Ипак, оптерећеност линије 31 је довољно висока да трамвај буде економски оправдан. Тек са директним линијама, могли би имати стварно унапређен, а не нарушен систем превоза са повратком трамваја у строги центар.

Пример из Амстердама: трамваји, бицикли и пешаци

Зашто баш трамвај у пешачкој зони?

 Пешачке зоне представљају најпривлачнија места за развој трговинских и туристичких садржаја, захваљујући склањању аутомобила као главног извора стреса, буке и загађења. Ипак, просто затварање улица за аутомобиле није довољно за успешност пешачке зоне. Од кључне је важности формирати јавни превоз који ће продирати дубоко у ту зону, прилаз возилима снабдевања, такси возилима и евентуално туристичким возилима, те обезбедити везу бициклистичким коридорима са свим деловима града. Трамвај се показао као идеално средство за продор у пешачку зони, захваљујући лакој оријентацији, прилазу директно са улице, безбедности, непотребности коришћења семафора за пешаке, најекономичнијем коришћењу простора и додатном шарму који даје тим зонама. Пешачко-трамвајске зоне имамо у Амстердаму, Загребу, Истанбулу, у низу Чешких, Аустријских и Немачких градова, а у последњих пар деценија су изграђене у скоро сваком мало већем граду у Француској. У свему је важан и ефекат повратног развоја, од центра ка периферији, који произилази из простог присуства трамвајских шина и некаквог превоза на истима. То је елемент идентитета града, захваљујући којем се највреднији трговински садржаји Београда налазе управо уз трамвајске пруге. Посебно за туристе, трамвај путнику намернику омогућава везу са туристичким садржајима, ресторанима, хотелима, хостелима на непосредан и једноставан начин. Наравно да у тим случајевима, трамвај не би био погодан у уским улицама, већ само најширим попут Краља Милана и Васине. Метро би на сличан начин помогао посетицима и туристима, дугорочно га је потребно градити, али потребно је узети у обзир да би у најбољем случају за 20 година имали 2 изграђене метро линије само на најоптерећенијим коридорима, ка Звездари, Земуну и Бановом брду.

У Европи је трамвај бржи и поузданији од аутобуса

Једна од најчешћих примедби Београђана на трамвај је да „када један стане сви стану“. Многи су због трамвајских застоја каснили на састанке и обавезе. Најчешћи узроци застоја су кварови и саобраћајне незгоде, али баш то су разлог више да ставимо прст на чело пре него што будемо зрели не само за метро, већ и много мање пројекте ширења трамвајске мреже. Да ли је могуће да за транспорт вишеструко штедљивији од аутобуса не можемо да обезбедимо довољно и довољно квалитетних резервних делова? Када је у питању безбедност саобраћаја, данас су камере толико широко распрострањењене и јефтине, да је луксуз не користити их. Закон би морао бити строжи према онима који у незгоди при којој нема мртвих, нити повређених, а возило може да се покреће, остављају возило на улици и шинама до доласка полиције, јер на тај начин изазивају на хиљаде кашњења, и штету која вишеструко прелази оштећења самих возила. Општа тежња код развоја нових, и реконструкцији старих трамвајских пруга је смањивање контакта између аутомобилског и трамвајског саобраћаја, а у случају контакта давања предности трамвају. Логика је, предност на семафору има трамвај са 300 путника у односу на 20 аутомобила са укупно 30 путника.

Categories: bezbednost saobraćaja, ekologija, ekonomija, gradski prevoz, infrastruktura, Naselje Stepe Stepanović, preskup drumski transport, saopštenje, tramvaj

БГ:ВОЗ ЗА РЕСНИК И БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОРАЈУ ПРЕ РАДОВА НА СЛАВИЈИ

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом будућих радова на Славији и у Булевару Ослобођења

Док метро остаје празно обећање већ више од пола века, не користимо ни 20% могућности изграђене железничке инфраструктуре за брз, удобан, поуздан и јефтин јавни превоз. Током радова на Славији и у Булевару Ослобођења, једино пешацима, бициклистима и путницима градске железнице неће бити озбиљно отежано кретање кроз централне делове Београда.

Радови на Славији и у Булевару ослобођења почеће почетком лета и трајаће око пола године. За то време биће сужен Булевар ослобођења, а саобраћај на Славији ће се одвијати само преко дела трга. Многи возачи, који су раније ишли преко Славије, бираће алтернативне правце, чиме ће се погоршања у саобраћају пренети  на све правце. И без радова, путовање колима и јавним превозом је споро и заморно кроз центар града. Свака линија аутобуса, тролејбуса и трамваја, која пресеца центар града има макар један део где саобраћајну траку  дели са аутомобилима, тако да на том месту губи брзину и поузданост. И иначе, аутомобили за само око 20% превоза заузимају 86% свих саобраћајних површина.

Линија БГ:ВОЗ-а Ресник-Панчевачки мост важан део решења

Са Славије полазе чак 4 аутобуске линије за Канарево брдо и Раковицу, као и трамвај 3. И за житеље општине Вождовац биће изузетно отежан прилаз од Аутокоманде до Вуковог споменика и Панчевачког моста, за шта градско-приградски воз нема никакве препреке. Србија воз располаже са сасвим довољно железничких композиција за возове на сваких приближно 15 минута и на линији Панчевачки мост – Батајница и Панчевачки мост – Ресник, само што до сада није извршен ремонт неисправних композиција и лоших делова пруге у Раковици. Према актуелним плановима, предвиђено је да нова линија буде Прокоп-Ресник. То значи да путници из Раковице, Кнежевца, Кијева и Ресника, уколико желе да користе воз, до централних делова Београда морају да преседају у Прокопу у већ препуне возове из Батајнице. Удружење љубитеља железнице је извршило независно истраживање, које показује да уколико би се директна линија за Панчевачким мост скратила само до Прокопа, број путника остао незнатан. Разлог за то је што је на територији Општине Раковица потребно углавном 10-20 минута да би се уопште дошло до неке од железничких станица.

Бицикл: најпоузданије превозно средство за време радова

Већ сада, док нису почели радови, бицикл је најбрже превозно средство на Старом граду и Врачару. Највећи проблеми су неизграђена инфраструктура, недовољно безбедних паркиралишта за бицикле, и предрасуде о овом виду превоза. Примера ради, у Холандији, Данској и Шведској се бицикл вози и по киши и снегу, само је потребно имати одговарајућу обућу и одећу. Овај вид превоза око 8 пута рационалније користи улични простор од аутомобила. Не постоји мањак простора за овај врло важан вид саобраћаја, већ се постојећи простор улица врло нерационално користи, највише за паркирање аутомобила. Пешацима се оставља углавном минимална ширина тротоара, која од бахатих возача мора да се брани оградама, стубићима и високим ивичњацима. И оно мало постојећих бициклистичких стаза је лоше одржавано, често угрожено бахатим паркирањем, постављањем фрижидера за сладолед и трафика без реда. За масовније коришћење овог врло практичног вида превоза, потребно је мрежу стаза развијати од центра
ка свим деловима града, а нарочито ка Трошарини, Црвеном крсту, Коњарнику и Звездари где ће поремећаји у току радова бити највећи.

Омогућити минимално функционисање трамваја

Још се привредници на Вождовцу нису опоравили од дуготрајног прекида трамвајског саобраћаја од јула 2014. до септембра 2015, а већ се најављује нови прекид саобраћаја, за време радова на Славији. Шински превоз, у који спада и трамвај, има ту предност да се на равној подлози може уградити привремени колосек у року од мање од једног целог дана. На делу мреже Славија – Ветеринарски факултет, дугом око километар је могуће организовати једноколосечни трамвајски саобраћај радним даном са неизменичним пропуштањем конвоја по 3 трамваја. У свим случајевима ће се трамвајске линије 2 и 3 пребацити у Ресавску улицу. Како би макар трамвајски јавни саобраћај био ефикасан, и како би постојао брз прилаз возилима хитне помоћи ка Клиничком центру и Породилишту у Вишеградској, потребно је додатно ограничити прилазе аутомобилима Ресавској улици.

Categories: ekonomija, gradske železnice, gradski prevoz, infrastruktura, izmene reda vožnje, Obrenovac, preskup drumski transport, primedba na plan, saopštenje, tramvaj

ШТА СВЕ НЕДОСТАЈЕ ПРОКОПУ?

Саопштење Удружења љубитеља железнице, везано за нову железничку станицу „Београд центар“

Дана 26.1.2016. је завршена једна од фаза градње Прокоп. Иако је то велики корак напред, потребно их је направити још много да би имали потпуно функционалну нову главну капију европског града, што је и главна сврха свих великих железничких станица у Европи. 

(НЕ)ПОВЕЗАНОСТ ГРАДСКИМ ПРЕВОЗОМ

Изузев таксијем и колима, Прокопу је данас врло тешко прићи. Од јавног превоза, најбоља веза је са градском железницом БГ:ВОЗ. То је парадоксално, са обзиром да је свака садашња станица линије градске железнице Панчевачки мост – Батајница боље повезана са околином, па самим тим и коришћенија од станице која се службено назива „Београд – Центар“. Припремају се прилазне саобраћајнице из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, и преусмеравање тролејбуских линија 40 и 41 ближе самој станици. Зглобних тролејбуса имамо мало, и ове две линије су већ сада доста оптерећене. Уз то, прилазе централном градском подручју Кнеза Милоша, у којој нема „жутих трака“ и где брзина саобраћаја радним даном често пада на испод 10km/h.

Иако скоро све главне станице у милионским градовима Европе имају метро, чак и у њима је метро само један део веза станице са околином. Уз такве станице се налази саобраћајни трг, где је обично и највећи аутобуска окретница у граду, и најпрометнија станица градског трамваја. Како Београд нема временски и финасијских одређених планова за метро, развој саобраћајног трга уз станицу је услов исплативости скупе нове железничке станице. Трамвај је ту кључан, не само због екологије, заобилажења застоја и два пута већег капацитета од аутобуса, него и због лаке оријентације за оне који недовољно познају Београд. Удружење љубитеља железнице захтева да се Прокоп веже трамвајским везама и ка Мостарској петљи, и ка петљи Аутокоманда, и да се у правцу Прокопа формира проширени Круг двојке. Истовремено се омогућава формирање трамвајских линија које Прокоп везују са Вождовцем, Звездаром, Чукарицом, Раковицом и Новим Београдом.

Како се због „Београда на води“ планира измештање свих приградских линија из околине садашње Главне железничке станице, што са Ластине станице, што са Савског трга, такав центар јавног саобраћаја на којем су могућа једноставна преседања ка скоро свим деловима града и већини предграђа треба направити уз Прокоп. То значи да би по функционисање града много боље било да приградски аутобуси за Обреновац, Лазаревац, Сурчин, Сопот, Младеновац полазе са Прокопа него са Новог Београда. Уз то су потребни и директни аутобуси за Гроцку, Борчу, Барајево, важне центре који до сада нису имали директну везу са Железничком станицом.

КАКО ОЛАКШАТИ ПРИЛАЗ ГРАДУ?

Већина најважнији градски садржаји Београда се данас налазе на гребену од Калемегдана до Врачарског брда. Прокоп је раздвојен од Врачарског брда „клисуром“ у којој се налази Аутопут, што чини не тако удаљене садржаје центра града врло далеким и напорним за пешачење. Утолико је за везу са Клиничким центром, факултетима, амбасадама, владиним институцијама, неопходна пешачко-бициклистичка веза преко поменуте „клисуре“ од горње плоче Прокопа ка Ресавској улици, која може постати пешачка и пешачко-трамвајска улица. Јако је важно да таква веза буде без степеника и стрмих рампи. У званичним плановима постоји главна саобраћајница, која би спајала Прокоп и Славију у највећој мери Делиградском улицом. Та веза је врло важна веза за друмски саобраћај, али за већину пешачких кретања је та веза непогодна.

КАКО ПРОКОП УЧИНИТИ ИСПЛАТИВИМ?

У свету, велике железничке станице се не исплаћују од прихода од продаје карата, већ кроз развој трговинских, пословних и туристичких садржаја. Уз такве станице се развијају највише пословне зграде, најскупљи хотели, најпрометнији и економски најуспешнији тржни центри. Чувени „Емпајер Стејт Билдинг“(Empire State Building) у Њујорку, који је дуго био највиши солитер на свету, је са разлогом направљен у близини две најпрометније железничке станице у САД. У Милану, најважнија пословна четврт Италије, саграђена је на месту некадашњих магацинских колосека уз главну железничку станицу. И данас је та станица највеће раскршће возова великих брзина у Италији. У случају Прокопа, имамо Фабрику пива и Малешко брдо са приземним кућама. Житељи Малешког брда због Прокопа већ деценијама не могу да добијају грађевинске дозволе за адаптирање или доградњу својих кућа. После деценија одлагања, многи нису живи дочекали откуп,  исељење и коначно решавање свог стамбеног питања. Зона потенцијалног развоја нових садржаја уз станицу је око 20 хектара. Поређења ради, у Бечу је приликом градње нове главне станице на месту старе Јужне станице, у исти пословни план укључио градњу 500.000 квадрата пословног простора.

Categories: ekonomija, gradske železnice, gradski prevoz, infrastruktura, preskup drumski transport, tramvaj

НЕ ПРЕКИДАТИ ТРАМВАЈСКИ САОБРАЋАЈ У ТОКУ РАДОВА НА СЛАВИЈИ

Саопштење везано за будуће радове на Славији

    После више од годину дана прекида трамвајског саобраћаја на Вождовцу, последично опадања пословне и трговинске активности на истом, још једна година прекида трамвајског саобраћаја би била превише. Искуства великих градова Чешке и Аустрије показују да је могуће радити велике инфраструктурне пројекте без дужих прекида трамвајског саобраћаја. Чак и при великим ископима, као што су они за градњу метро станица, коришћена су привремена премошћавања, како би трамвај функционисао.

    У већини градова са трамвајским системима, трамвај је бржи и поузданији од аутобуса. Због застареле технике и организације, у Београду често није тако, па многи путници бирају аутобус на правцима где постоје трамвајске линије. Ипак, и поред одређених недостатака, у непосредној близини трамвајских пруга се налази највећи део пословних и трговинских садржаја. Осим тога, захваљујући дужим возилима трамвајске линије могу превести знатно више путника од аутобуских, комфорније и уз ниже трошкове. Трамвајске линије олакшавају оријентацију и чине део идентитета одређених делова града.  Утолико, када се саобраћајне површине морају смањити због инфраструктурних радова, у развијеним друштвима трамвајске линије имају највиши приоритет. Користе се привремени монтажни колосеци, привремене скретнице и краће једноколосечне деонице на којима се возила пропуштају неизменично. Прекид саобраћаја због монтирања и демонтирања монтажних колосека се врше искључиво викендом.

    Удружење љубитеља железнице се залаже за продужење трамваја од Трошарине ка Кумодражу уз обод Насеља Степа Степановић. Експерти из Удружења процењују да је то технички изводљиво и високо економски исплативо, а највише кроз развој пословних и трговинских садржаја на самом Вождовцу.

Categories: ekonomija, gradski prevoz, infrastruktura, Naselje Stepe Stepanović, preskup drumski transport, razvoj, saopštenje, tramvaj