петак, 01. март 2013.

Zaslužujemo bolji i besplatan javni prevoz!

Slika preuzeta sa sajta: Free Public Transport

U subotu 2.marta Udruženje ljubitelja železnice obeležava Svetski dan besplatnog javnog prevoza deljenjem letaka i razgovorom sa sugrađanima. Za besplatan javni prevoz zalaže se 38 udruženja iz 22 države sveta.


Ciljevi besplatnog transporta su smanjenje zavisnosti od nafte, poboljšanje životne sredine u gradovima, prevoz dostupan svima, i uopšte čistiji i funkcionalniji gradovi. U energetskim strategijama i debatama o klimatskim promenama pitanje saobraćaja se vrlo često zapostavlja, i to ne samo u Srbiji - naročito pitanje automobilskog saobraćaja, kao najodgovornijeg za zagađenje i efekat staklene bašte, koji za društvo čini i veliki ekonomski teret.

Koliko nas stvarno košta automobilski saobraćaj?


Automobili zauzimaju 86% saobraćajnih površina Beograda, a prevezu svega 20% putnika. Najveći deo ulaganja u infrastrukturu, a samim tim i izuzetno veliki deo novca poreskih obveznika se troši na automobilski transport. Najveći deo saobraćajnih nezgoda napravi automobilski saobraćaj, ostavi najviše poginulih, povređenih, najviše materijalne štete, zagađenja, a sve to plaćaju građani kroz budžet za lečenje astmatičara, povređenih u nezgodama, za stres i lečenje oboljenja nastalih zbog stresa… U najvećem delu Beograda, nemoguće je proširivati kapacitete za automobile bez rušenja kuća, što bi bilo preskupo i često neprihvatljivo. Već sada su zbog automobila građanima oduzete zelene površine, deci i mladima uskraćeni prostori za igru i sport, i, uopšte, svi građani ispaštaju zbog planiranja grada orijentisanog pre svega na automobile.


Da li je naplata prevoza zaista važna?


Višedecenijska praksa u Beogradu je da se 60% - 70% troškova javnog prevoza finasira iz budžeta grada, i preraspodela budžeta u korist besplatnog javnog prevoza i nije tako velika. U svetu je mali broj primera velikih gradova koji naplatom karata uspevaju da pokriju više od polovine troškova javnog prevoza; uostalom, mnoštvo automobila i stajanje gradskog prevoza u automobilskim zastojima u velikoj meri povećavaju troškove i smanjuju efikasnost gradskog prevoza. Uz zanemarivanje, nije ni čudo da je gradski prevoz skup, spor, neugrejan, prljav, i raspada se. Besplatan javni prevoz je primenilo 49 gradova u 17 država sveta. Većina njih su srednje veličine, ali ima i megalopolisa, poput kineskog Čonkinga, gde besplatan prevoz već daje odlične rezultate. Iz prakse svih tih gradova znamo da se tamo u javnom prevozu povećao broj korisnika, on je postao efikasniji, broj automobila se značajno smanjio, a samim tim i trošenje budžeta na proširivanje ulica je postalo nepotrebno.

Budućnost prevoza

Za kvalitetan javni prevoz, u gradovima veličine Niša, Novog Sada, Beograda i Kragujevca neophodno je unapređivanje i razvoj šinskih sistema, tramvaja i prigradskih železnica, a u slučaju Beograda i metroa. Naravno, to treba da prati i unapređenje prostora za kretanje pešaka i biciklista, kako bi za najveći deo građana odricanje od kretanja automobilom bio izbor, a ne prisila.


Pod ovim se ne podrazumeva potpuno ukidanje automobila, već svođenje prevoza automobila na neophodan minimum, u slučajevima kada je automobil i dalje nezamenljiv.


Karlo Polak
diplomirani saobraćajni inženjer




0 коментара:

Постави коментар