понедељак, 18. фебруар 2013.

ŠOKANTNI REZULTATI NAJNOVIJIH ISTRAŽIVANJA:

 Kolika je ustvari cena automobilskog zagađenja, buke i saobraćajnih nesreća?!

Istraživači osporavaju pogled na to da su vozači previše oporezovani, saopštavajući da su upravo oni subvencionisani od strane ostalih poreskih obaveznika.

Slika

Večiti prigovor vozača da su oni previše oporezovani je osporen studijom koja zaključuje da saobraćajne nesreće, zagađenje i buka povezani sa automobilima koštaju svakog građanina EU više od 750 € godišnje. Imajući u vidu starost i stanje automobila i kvalitet goriva u Srbiji ovi troškovi su i veći.

Izveštaj akademika sa Drezdenskog Tehničkog Univerziteta u Nemačkoj sa katedre za Ekologiju Transporta (1), pokazuje da, čak i sa dorinosima kroz osiguranje za vozače, troškovi ovih faktora koštaju EU godišnje ukupno 373 milijarde €, odnosno 3% od celokupnog godišnjeg GDPa ili 750 € po svakom čoveku, ženi i detetu.

Ovaj izveštaj preporučuje da se ti ,spoljašnji troškovi, uračunaju u troškove vožnje, kao i troškovi koji nisu uračunati u ovih 373 milijarde €, kao što su troškovi saobraćajnih zagušenja i troškovi bolesti uzrokovanih nedostatkom kretanja.

Ideja da su vozači „krave muzare našeg društva“ je netačna, autori pišu: „Naprotiv, mora se konstatovati da je automobilski saobraćaj u EU visoko subvencionisan od strane ostatka društva; stanovnika u prometnim gradskim ulicama i pored magistralnih puteva, poreskih obaveznika, ljudi koji nemaju automobile, dece i budućih generacija.

Društva moraju da se uhvate u koštac sa problemom, rekao je profesor Udo Beker koji je vodio istraživanje; „ Internalizacija, to jest, odgovornost za spoljašnje troškove je od suštinskog značaja u tržišnoj ekonomiji. To je preduslov za sve – za ponašanje individualaca i za inovacije u automobiskoj industriji.“

To je naročito slučaj sa klimatskim promenama koje za razliku od saobraćajnih nesreća nisu ni delimično nadoknađene osiguranjem.

Za klimatske promene svako ko koristi fosilna goriva stvara štetu, pa zašto to ne naplatimo onima koji voze. Tada će svi imati izbor. Oni mogu ponekada da koriste bicikl, koriste voz i javni prevoz. Plus, ako taj javni prevoz učinimo besplatnim, to jest, 100% subvencionisanim, što sa obzirom na to da železnice i javni prevoz već subvencionišemo (Beograđani subvencionišu javni prevoz sa oko 70%), ne samo da ćemo sigurno smanjiti izdvajanja za socijalizovane troškove posledica automobilizma, nego ćemo doprineti smanjenju posledica klimatskih promena i smanjenju potrošnje fosilnih goriva.

Pitanje je dokle ćemo subvencionisati automobilizam, to jest, automobilsku (ne)kulturu? Požurimo, da ne bude kasno!

0 коментара:

Постави коментар