ŽS: Kineske tehnologije na srpskim prugama

Kineske moderne tehnologije na srpskim prugama 

Sreda, 20. Mart 2013.

Železnice Srbije zainteresovane su da u procesu modernizacije infrastrukturnih kapaciteta uvode nove sisteme i tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama, kao izuzetno značajnom delu za pouzdanost ovog saobraćajnog sistema. Savremena kineska tehnologija na srpskim prugama mogla bi se uspešno primeniti u modernizaciji telekomunikacione mreže na pruzi Šid – Niš, kao i u beogradskom železničkom čvoru. Za ovakvu saradnju neophodna je saglasnost i odluka Vlade Republike Srbije, a ukoliko bi se dobile budžetske državne garancije za narednu godinu, realizacija projekata mogla bi da započne već u 2014. godini. Stručne službe srpskih železnice bi već u narednih mesec dana mogle da sprovedu sve aktivnosti, neophodne za uspostavljanje dalje međusobne saradnje.

Ovo je zaključeno danas u Beogradu, na sastanku koji je generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović održao sa delegacijom kineske multinacionalne kompanije „Huawei tehnologies“, na čelu sa Jack Weiom, predsednikom Odbora ove kompanije u Beogradu,koji je istovremeno i predsednik Odbora kompanije u Mađarskoj, za čitavu jugoistočnu Evropu.
-„Železnice Srbije“ nastoje da stvore dobar poslovni ambijent za sve kompanije koje žele da investiraju u modernizaciju ovog saobraćajnog sistema i u skladu sa tim je i naš interes da saradnja sa ovom, ali i drugim kineskim kompanijama bude što kvalitetnija i obostrano uspešna, - poručio je generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović kineskim partnerima i pozvao ih da budu učesnici predstojećih međunarodnih poslovnih aktivnosti srpskih železnica na „Šarganskoj osmici“.
Na sastanku je bilo reči o dosadašnjim aktivnostima, kao i o planovima da se u narednom periodu ova saradnja intenzivira, a najavljeni su i razgovori sa predstavnicima kineske Eksim banke o mogućnostima za finansiranje projekata modernizacije srpskih železnica.
Kineska kompanija „Huawei tehnologies“ jedna je od najmoćnijih u domenu savremenih tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama. Kompanija je osnovana 1988. godine sa svega dvadesetak zaposlenih, a danas je to multinacionalna korporacija sa preko 150 hiljada radnika, od čega ih je skoro polovina angažovana u Istraživačkom i razvojnom centru. Godišnji prihod ove kineske kompanije je oko 40 milijardi dolara. „Huawei“ je kancelariju u Beogradu otvorio 2005. godine i danas zapošljava osamdesetak radnika, a učestvovali su i u brojnim društveno odgovornim kampanjama i akcijama u Srbiji.

Izvor: Železnice Srbije 

Categories: infrastruktura, Železnice Srbije

Al Jazeera: Zbog rukovodstva propadaju Železnice Srbije

Novi rukovodioci optužuju prethodne za propuste, a kazneni penali kod banaka će dostići iznos od deset miliona eura.

15 mart 2013   16:29 CET

Čak i kada dobiju kredite za obnovu i razvoj, pojedina javna preduzeća u Srbiji ih ne koriste. Željeznice Srbije sada moraju da plaćaju penale jer ne koriste sredstva.
Novi rukovodioci optužuju prethodne za propuste, a kazne kod banaka će dostići iznos čak deset miliona eura izvijestio je novinar Al Jazeere Đorđe Kostić.
Lokalni voz na relaciji Goričani – Čačak je kompozicija koja kruži prugama Srbije i Jugoslavije već nekoliko decenija. O stanju voza svjedoče prljavi prozori, zahrđala i dotrajala vrata.
Lokalnim prugama svaki dan vozi se penzioner Slavoljub Vitorović iz Čačka. Kaže da su vagoni u jako lošem stanju.
Žali se da blagajne u manjim mjestima često ne rade, pa kartu mora da kupi u vozu, gdje je mnogo skuplja.
On je kazao: "Žalosno je stanje železničkih stanica od Čačka do Kraljeva. Ne znam na drugim prugama kakva je situacija, ali recimo železnička stanica u Goricama odakle sam ja sad došao je u katastrofalnom stanju".
Problema u Železnicama Srbije je mnogo. Puste stanice, stari vozovi, male plate. To preduzeće dobija kredite, ali ih ne koristi. Novi direktor kaže da prošlo rukovodstvo nije znalo da povuče odobrena sredstva i organizira raspisivanje tendera, zbog čega sada novo rukovodstvo plaća penale.
"Nažalost i dalje plaćamo penale. Takav je ugovor sa bankama da dokle god ne iskoristimo ta sredstva, plaćaće se ono što niste iskoristili i to nas košta sigurno desetak miliona evra", pojasnio je generalni direktor JP Železnice Srbije Dragoljub Simonović.

Nekorištenja kredita

Železnice nisu iskoristile dva kredita Evropske banke od 200 miliona eura, za nabavku novih vozova i lokomotiva i za modernizaciju pruga na Koridoru 10
"Zbog toga što Železnice Srbije nisu povukle odobrena sredstva iz Evropskih fondova to javno preduzeće sada je primorano da plati kaznene penale i to na osnovi kamata i poreza u iznosu od milion i po evra", izvijestio je Kostić.
Ekonomisti kažu da Evropska banka za obnovu i razvoj sa punim pravom kažnjava Srbiju što ne koristi kredite. Blokiran novac je mogao neko bolje organiziran da iskoristi.
Ekonomista Milan Kovačević je rekao: "To je za nas velika šteta jer je na Koridru 10 naša železnica u krajnjem lošem stanju i to već odnosi neke tranzite na neke druge strane. A sa druge strane, Železnica je čitava u veoma lošem stanju i prosto je neverovatno da zbog toga nije sve dobro organizovano prosto i dalje propada Železnica i ne koristi ono što bi mogla da se popravi".
Iako ne povlači novac od već odobrenih kredita, Srbija se zadužila i kod Rusije za potrebe Železnice. Ministri finansija dvije zemlje nedavno su potpisali ugovor o kreditu od 800 miliona dolara za potrebe modernizacije željezničke infrastrukture.

Izvor: Al Jazeera

Categories: krediti, Železnice Srbije

ŽS: Slovaci žele da proizvode savremene putničke vagone za srpske železnice

Slovaci hoće da proizvode vagone za nas

Utorak, 12. Mart 2013. Slovačka kompanija za proizvodnju i remont železničkih voznih sredstava „ŽOS Vrutky“ zainteresovana je da se uključi u program modernizacije srpskih železnica. Slovaci su predložili da za potrebe „Železnica Srbije“ proizvedu 25 najsavremenijih novih putničkih vagoni, koji bi se mogli koristiti u međunarodnom saobraćaju i spremni su da za finansiranje ovog posla obezbede i odgovarajuću kreditnu liniju, a zainteresovani su i za remont voznih sredstava srpskih železnica. Ovo je rečeno na sastanku koji je danas u Beogradu održao generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović sa direktorom slovačke kompanije Ladislavom Bondom. -  „Železnice Srbije“ svakako su zainteresovane za svaki projekat modernizacije, posebno kada je reč o voznim sredstvima. Da bi se ovakav posao realizovao, neophodno je da se postigne dogovor između resornih ministarstava i Vlada dveju država, a „Železnice Srbije“ bi svakako podržale projekat koji je u obostranom interesu, - rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović.  Predstavnici slovačke kompanije predstavili su ovu firmu, koja postoji punih 140 godina, a do sada je bila angažovana i na poslovima u srbiji. Oni su istakli da remonte i proizvodnju voznih sredstava rade po najsavremenijim evropskim tehnologijama, a da su im u proizvodnom programu elektro i dizel lokomotive i vozovi, putnički vagoni, kao i uskokolosečne lokomotive za potrebe muzejskih železnica.  Posebno interesovanje Slovaci su pokazali za smederevski „Želvoz“ i informisali se o mogućnostima da učestvuju u privatizaciji ovog remontnog preduzeća, koje je trenutno u državnom vlasništvu i u postupku restrukturiranja. Prema njihovim procenama, naime, uz tehnologiju slovačke kompanije i proizvodne kapacitete smederevskog remontera, mogle bi da se zadovolje potrebe za elektrolokomotivama srpskih železnica, ali i drugih železničkih uprava u okruženju. Izvor: Železnice Srbije

Categories: Železnice Srbije, Želvoz, ŽOS Vrutky

Dnevnik: Vojvođanske rečne luke odsečene od železnice

Vojvođanske rečne luke odsečene od železnice 

Jedan od osnovnih ciljeva Poslovnog udruženja klastera transporta i logistike Vojvodine je, između ostalog, iznalaženje načina da se smanje logistički i transportni troškovi. Kako, pitali smo klaster-menadžera Milana Vučinića. 

 

 

On kaže da se najpre moraju stvoriti uslovi za preraspodelu transportnog tereta s dominantnog drumskog saobraćaja na rečni i železnički, koji su jeftiniji.

Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde izvozi sirćetnu kiselinu za Srednju Evropu... oni bi želelida voze železnicom, ali imaju problema jer je pruga od Kikinde preko Sente do Subotice loša, s malim osovinskim pritiskom od samo 16 tona. I ako idu od Kikinde preko Novog Miloševa do Zrenjanina, pruga je takođe loša, do Pančeva je još gora. Imaju u vlasništvu više od 200 cisterni, kupili su ih da bi imali manje troškove, a pruga nije sređena.

Vučinić ističe da je Vojvodini važna veza Pančevo–Zrenjanin–Miloševo zato što je daleko odmakao projekat za izgradnju novog mosta preko Dunava između Vinče (kod Male Krsne) i Starčeva (ispod Pančeva) i tu je ideja da se napravi železnički most preko Dunava i da se Koridor 10, koji dolazi iz Soluna i Istanbula, ispred Beograda račva tako da levi krak ide prema Beogradu, a desni preko Vinče, Dunava, Starčeva, Pančeva i da se uključuje na takozvanu banatsku magistralu. Tu se misli na pravac Pančevo – Zrenjanin – Novo Miloševo, desno Kikinda – Rumunija, levo Senta–Subotica–Mađarska. I tuda da idu veliki i opasni tereti.

– Ta pruga bi donela veliki privredni prosperitet – kaže sagovornik. – U Pančevu imamo „Petrohemiju” koja zarađuje sa svojim pogonima u Elemiru, NIS ima u Banatu svoje kapacitete i sve svoje tovare prevozi cisternama i uništavaju puteve, za šta plaćaju naknadu lokalnim samoupravama, a dve trećine tereta bi se moglo prebaciti na železnicu i da se koristi banatska železnička magistrala.

Važno je da imamo železničku vezu s dunavskim lukama, s jedne strane prema Crnom moru i Konstanci, a s druge strane prema severu. Međutim, tako nešto ne funkcioniše. Luka Apatin nema vezu sa železnicom, luka Bogojevo takođe, a fali joj samo 2,5 kilometra pruge, ni luka Bačka Palanka nema nikakvu vezu sa železnicom, luka Novi Sad je jedina koja ima vezu, ima je i luka Pančevo, ali je u njoj problematično poslovanje zbog privatizacije. Luka Kovin nema vezu sa železnicom, iako ima prugu, ali nije u funkciji 35 godina!

Jedan od ciljeva klastera je uvođenje kontejnerskog prevoza jer takav transport može biti jeftiniji 20 do 30 procenata u odnosu na kamionski. Ali, za to treba prihvat u luci i na železničkim stanicama. Oni su mesto susretanja železničkog, drumskog i vodnog saobraćaja gde se vrši razmena transportnih jedinica. Kontejner koji dolazi vodom treba da se pretovari na drumsko vozilo ili na železnicu i obrnuto. Zato je najpre potrebna nabavka kontejnera, zatim ustanoviti ko će time da se bavi, neophodna je i izgradnja logističkih centara. Vučinić kaže da se sada radi paralelno na nabavci kontejnera, organizaciji transporta kontejnerima, prvenstveno prema Rusiji i Zapadnoj Evropi, i na razvoju logističkih centara.

R. Dautović

Planirani logistički centri

Vučinić kaže da Novi Sad planira izgradnju logističkog centra na tri lokacije: ranžirnoj železničkoj stanici (nova teretna stanica), luci Novi Sad i logistički centar Evropa–Azija na Dunavu ispod novosadskog naselja Šangaj. I Apatin ima studiju za logistički centar, Bogojevo, odnosno opština Odžaci, takođe se sprema da ga gradi, a i Vršac dobija međunarodni podsticaj za to. Ostali tek razmišljaju o izgradnji, a stiče se utisak da nisu prepoznale pogodnosti koje centar donosi zato što nisu dovoljno informisani.

Preuzeto sa sajta "Dnevnik-a",

Categories: ekologija, preskup drumski transport, privreda, Vojvodina

Organizovano švercovanje u gradskom prevozu u Bratislavi

Deutsche Welle: Organizovano švercovanje u gradskom prevozu

Grupa Tribus u Slovačkoj se organizovala na internetu da bi olakšala švercovanje u gradskom prevozu. Svaki član plaća mesečni iznos, a onaj koga uhvate kontrolori, dobija novac za plaćanje kazne iz tako stvorenog fonda.

Veliki problem za gradska saobraćajna preduzeća u Slovačkoj - sve je više grupa koje imitiraju Tribus. Mladi u Slovačkoj hronično pate od manjka novca, pokušavaju da uštede gde god je to moguće.
„Mi zapravo poznajemo svakog kontrolora. I pored toga, mora da se dobro pazi. Nema više čitanja dok se vozim - ali na to se čovek navikne."
Ivan je profesionalac. Već šest godina se švercuje i nikada ga nisu uhvatili. I pored toga, svakog meseca plaća tri evra u kasu Tribusa. To mu se isplati.
„Udružili smo se i to nam daje snagu. Ako nekoga uhvate, kazna se plaća iz zajedničke kase. To se isplati.“

Kazna za švercovanje u Bratislavi iznosi 40 evra

Kontrola u gradskom prevozu

To je mnogo novca ako se zna da je prosečna plata u Slovačkoj 750 evra. Ivan tvrdi da su cene karata u javnom prevozu bezobrazno visoke i da se on sa svojim istomišljenicima bori za besplatan prigradski saobraćaj.
„Kada bi autobusi i tramvaji bili besplatni, njima bi se prevozilo mnogo više ljudi. Ali, ovde radije svako ide na posao svojim automobilom. Stalno imamo zastoje i buku."
Na internetu, Tribus sam daje instrukcije grupama koje žele da isto postupa. Na Tribusovoj internet-prezentaciji nisu samo fotografije svih kontrolora, već i uputstvo za formiranje grupe onih koji se švercuju.
Mnogi bi voleli da se učlane u Tribus

„Dobijamo mnogo pisama u kojima piše: hej, to što radite je odlična ideja, i mi bismo vam se priključili. Na to obično odgovaramo da krug ne sme da bude preveliki i da je bolje da sami osnuju svoju grupu. Kod nas nisu učlanjeni samo studenti već i ljudi sa normalnim zaposlenjem - jedan nastavnik jedan prodavac, čak i jedan inženjer".
Za javni gradski prevoz u Bratislavi Tribus predstavlja trn u oku. I pored toga, o tom problemu nadležni radije - ćute. Jedini odgovor menadžera za sada je - drastično poskupljenje karata.

Članak preuzet sa Deutsche Welle

 

Categories: besplatan javni prevoz, Deutsche Welle, gradski prevoz

Saopštenje povodom 2.marta, Svetskog dana besplatnog javnog prevoza

Zaslužujemo bolji i besplatan javni prevoz!

Slika preuzeta sa sajta: Free Public Transport

U subotu 2.marta Udruženje ljubitelja železnice obeležava Svetski dan besplatnog javnog prevoza deljenjem letaka i razgovorom sa sugrađanima. Za besplatan javni prevoz zalaže se 38 udruženja iz 22 države sveta.

Ciljevi besplatnog transporta su smanjenje zavisnosti od nafte, poboljšanje životne sredine u gradovima, prevoz dostupan svima, i uopšte čistiji i funkcionalniji gradovi. U energetskim strategijama i debatama o klimatskim promenama pitanje saobraćaja se vrlo često zapostavlja, i to ne samo u Srbiji - naročito pitanje automobilskog saobraćaja, kao najodgovornijeg za zagađenje i efekat staklene bašte, koji za društvo čini i veliki ekonomski teret.

Koliko nas stvarno košta automobilski saobraćaj?

Automobili zauzimaju 86% saobraćajnih površina Beograda, a prevezu svega 20% putnika. Najveći deo ulaganja u infrastrukturu, a samim tim i izuzetno veliki deo novca poreskih obveznika se troši na automobilski transport. Najveći deo saobraćajnih nezgoda napravi automobilski saobraćaj, ostavi najviše poginulih, povređenih, najviše materijalne štete, zagađenja, a sve to plaćaju građani kroz budžet za lečenje astmatičara, povređenih u nezgodama, za stres i lečenje oboljenja nastalih zbog stresa… U najvećem delu Beograda, nemoguće je proširivati kapacitete za automobile bez rušenja kuća, što bi bilo preskupo i često neprihvatljivo. Već sada su zbog automobila građanima oduzete zelene površine, deci i mladima uskraćeni prostori za igru i sport, i, uopšte, svi građani ispaštaju zbog planiranja grada orijentisanog pre svega na automobile.

Da li je naplata prevoza zaista važna?

Višedecenijska praksa u Beogradu je da se 60% - 70% troškova javnog prevoza finasira iz budžeta grada, i preraspodela budžeta u korist besplatnog javnog prevoza i nije tako velika. U svetu je mali broj primera velikih gradova koji naplatom karata uspevaju da pokriju više od polovine troškova javnog prevoza; uostalom, mnoštvo automobila i stajanje gradskog prevoza u automobilskim zastojima u velikoj meri povećavaju troškove i smanjuju efikasnost gradskog prevoza. Uz zanemarivanje, nije ni čudo da je gradski prevoz skup, spor, neugrejan, prljav, i raspada se. Besplatan javni prevoz je primenilo 49 gradova u 17 država sveta. Većina njih su srednje veličine, ali ima i megalopolisa, poput kineskog Čonkinga, gde besplatan prevoz već daje odlične rezultate. Iz prakse svih tih gradova znamo da se tamo u javnom prevozu povećao broj korisnika, on je postao efikasniji, broj automobila se značajno smanjio, a samim tim i trošenje budžeta na proširivanje ulica je postalo nepotrebno.

Budućnost prevoza

Za kvalitetan javni prevoz, u gradovima veličine Niša, Novog Sada, Beograda i Kragujevca neophodno je unapređivanje i razvoj šinskih sistema, tramvaja i prigradskih železnica, a u slučaju Beograda i metroa. Naravno, to treba da prati i unapređenje prostora za kretanje pešaka i biciklista, kako bi za najveći deo građana odricanje od kretanja automobilom bio izbor, a ne prisila.


Pod ovim se ne podrazumeva potpuno ukidanje automobila, već svođenje prevoza automobila na neophodan minimum, u slučajevima kada je automobil i dalje nezamenljiv.


Karlo Polak
diplomirani saobraćajni inženjer

Categories: besplatan javni prevoz, ekologija, eksterni troškovi, gradske železnice, saopštenje