недеља, 30. април 2017.


Улазак у позориште и део где је поставка везана за "Оријент експрес".

На овом линку имате 1. део.
На овом линку имате 2. део.

Дакле, управо улазимо у део музеја посвећен "Оријент експресу". Прво да излистамо европски важне градове, и капије градова, оно што је прво место у којем се путник намерник појави када дође у неки град.

Лондон.
Берлин
Беч
Београд
Истанбул.
Реплика агенцијког шалтера за Оријент експрес.
План изградње централне станице у Амстердаму, на за ту сврху изграђеним вештачким острвима.
Улазак у позориште.
И, улазимо унутра да видимо како је то било некада.

Источно од железничке станице.
Главна железничка. Све се мења, она остаје на истом месту.
У друштвима попут Холандског преовлађује минимум здраве логике. Померити железничку станицу значи померити центар града. Данас су на месту солитери, за које би носталгичари рекли гомила стакла и бетона, али на логичном месту, уз најважнију железничку станицу у Холандији.
Мало бољи преглед старе луке.
гхгххг
Стара техника градње, на дрвеним шиповима.
На макети се возови крећу, и то је једино покретно што сам приметио. Приказан је стари метод радње заснован на дрвеним шиповима. Међутим, данас тај начин градње представља проблем, јер неке зграде у Амстердаму тону.
Трамвајски депо, коњушница.

А сада, перон Оријент еспреса.
На перону. Стари, тешки дрвени кофери.


Хајмо крофне, пецива, кафа...


Мапа, куда је ишао Оријент експрес.

Чисто да се зна да нас неко сматра делом Европе и света, и да нас поштује више него што ми поштујемо сами себе. 
Улазак у позориште.


Са супротне стране пролећу шуме, ливаде, поља у црно-белој боји.
А за господу, клопа господска.

Стари улазак у вагон, типа каубојац.
 Излазимо из дела посвећеног "Оријент експресу" и идемо да видимо шта има од старе сигнално сигурносне опреме, и уређаја станичне централизације. И све остало што се чува у кавезима од подивљале дечурлије.
Одељак музеја са кавезима.

Транспорт тенкова.
Макете у већој размери.
Из друге перспективе.
Имаш утисак да су учинили све да ти отежају фотографисање.
Још макета.
Поглед са спрата.
Има и других експоната, који су ту да дочарају атмосферу. 
Парна друмска локомотива..
Где је место трамвају? У железничком музеју.
Идемо даље ка крупним експонатима. Код већине вагона, постоји могућност да се уђе у неки мањи део вагона.
Још један кочијо-вагон, са уласком у купе директно са перона.
Деца излазе из позоришта, и локомотива.
У следећој епизоди, идемо на отворени део музејске поставке.

субота, 29. април 2017.

На овом линку имате први део.

Дакле, стали смо код парне локомотиве. Жао ми је што не могу да кажем више детаља, јер не знам Холандски. Мислим да ћу након годину дана поново посетити музеј, али овај пут боље припремљен када је у питању знање језика.
Свугде препуно деце.

Стари стил вагона, по угледу на спојене кочије.
Хајмо да покренемо парњачу.
Серија 1200 Холандских железница.
Сада налазим на интернату податке, серија 1200 коришћена 1953. до 1998. снага 2200 киловати, максимална брзина 150 км/с.

Иначе, за сада још не знам како се додељују серије возним средствима на Холандским железницама.
Реплика киоска и место да се предахне.
Идемо даље, парњача, за коју за сада не знам детаље.
Електромоторни воз.
Дизел моторни воз. Тата, тата, види ово...
Сине, то је Плави Анђео.
Светлосни сигнали кроз историју.
Наредних пар слика је везано за железничарску радионицу. Иначе, држање тегли одоздо полице, са окретањем када желиш нешто да узмеш и вратиш назад је стандардно у холандским кухињама. На овај начин се ипак не држе пекмези, мед, мајонез и сличне ствари, већ пре свега чајеви. У радионици шрафови и матице.
Хајмо мајсторе, хит месеца Радио Барајево.
Сад ће то чича Миле да среди.
Горња галерија пружа добру перспективу.
Још једном 1200.
Иначе, да вас америчка застава не збуни. Разлог је што су ове локомотиве направљене у сарадњи са америчким Вестингхаусом, у оквиру Маршаловог плана обнове након Другог светског рата.
Поглед одозго.
Исечци црно белих филмова са тематиком железнице се могу свуда видети, поред свега и изнад ове локомотиве. Они представљају део амбијента.
Продавница играчака, сувенира, опреме за макете и књига.
У оквиру музеја налази се и продавница, где се могу пазарити књиге са возољубитељском тематиком, компоненте за макете, играчке... Поред тога, додатне услуге пружају два ресторана у оквиру музеја, али није забрањено ни понети своју храну. Нарочито ако сте са децом, у музеју ћете бити цео дан. Мени као одраслом возољубитељу, 3 сата је било мало. Да знате да музеј ради од уторка до петка 10-17, као и појединим празницима и у понедељак.
Најзаслужнији железничари у историји, Џорџ Стивенсон, Ричард Треветик, Џорџ Весингхаус... неко недостаје...
Аха, ево га, и то у фул колору.
У земљи бицикала, ни педалање по шинама неће да шкоди.
Изблиза.
Децо саће тата да вам покаже како се вози.
Знамо ћале, знамо. Саћу да га нагарим, а ти бато, пази на сигнале.
Ред вожње возова.
Сада иде посебна посластица. Један од четири тематска програма музеја је подземна тура кроз историју железнице. На уласку, додељују се слушалице са аутоматским нараторима. Доступни језици су холандски, енглески, француски и немачки. На самом почетку сте у мрачној кабини која симулира неудобну вожњу кочијама. Затим идете кроз рудник угља, који излази у неки градић у Енглеској, где Стивенсон има своју радионицу.  
Хајмо код чика Стивенсона.
Ево нас.

Изађосмо из рудника.
Најстарија локомотива у Холандији, реплика старе станице Амстердам.
Можда је требао направити пар слика више, али сада је прекасно.
Дочаравање атмосфере,
Са друге стране.
Станица
Још један возољубитељ, са којим сам имао врло пријатну конверзацију.
На колицима се остављају слушалице, и ту је излаз.

Сада идемо у позориште, и одељак посвећен "Оријент експресу".

Термини представа.
Улаз

Трећи део, везан за Оријент експрес, налази се на овом линку.
Четврти део, везан за краљевски воз и поставку на отвореном, имате на овом линку.