Холандија: Музеј железнице у Утрехту, 2.део ~ Udruženje Ljubitelja Železnice

На овом линку имате први део.

Дакле, стали смо код парне локомотиве. Жао ми је што не могу да кажем више детаља, јер не знам Холандски. Мислим да ћу након годину дана поново посетити музеј, али овај пут боље припремљен када је у питању знање језика.

Свугде препуно деце.

Стари стил вагона, по угледу на спојене кочије.

Хајмо да покренемо парњачу.

Серија 1200 Холандских железница.

Сада налазим на интернату податке, серија 1200 коришћена 1953. до 1998. снага 2200 киловати, максимална брзина 150 км/с.

Иначе, за сада још не знам како се додељују серије возним средствима на Холандским железницама.

Реплика киоска и место да се предахне.

Идемо даље, парњача, за коју за сада не знам детаље.

Електромоторни воз.

Дизел моторни воз. Тата, тата, види ово...

Сине, то је Плави Анђео.

Светлосни сигнали кроз историју.

Наредних пар слика је везано за железничарску радионицу. Иначе, држање тегли одоздо полице, са окретањем када желиш нешто да узмеш и вратиш назад је стандардно у холандским кухињама. На овај начин се ипак не држе пекмези, мед, мајонез и сличне ствари, већ пре свега чајеви. У радионици шрафови и матице.

Хајмо мајсторе, хит месеца Радио Барајево.

Сад ће то чича Миле да среди.

Горња галерија пружа добру перспективу.

Још једном 1200.

Иначе, да вас америчка застава не збуни. Разлог је што су ове локомотиве направљене у сарадњи са америчким Вестингхаусом, у оквиру Маршаловог плана обнове након Другог светског рата.

Поглед одозго.

Исечци црно белих филмова са тематиком железнице се могу свуда видети, поред свега и изнад ове локомотиве. Они представљају део амбијента.

Продавница играчака, сувенира, опреме за макете и књига.

У оквиру музеја налази се и продавница, где се могу пазарити књиге са возољубитељском тематиком, компоненте за макете, играчке... Поред тога, додатне услуге пружају два ресторана у оквиру музеја, али није забрањено ни понети своју храну. Нарочито ако сте са децом, у музеју ћете бити цео дан. Мени као одраслом возољубитељу, 3 сата је било мало. Да знате да музеј ради од уторка до петка 10-17, као и појединим празницима и у понедељак.

Најзаслужнији железничари у историји, Џорџ Стивенсон, Ричард Треветик, Џорџ Весингхаус... неко недостаје...

Аха, ево га, и то у фул колору.

У земљи бицикала, ни педалање по шинама неће да шкоди.

Изблиза.

Децо саће тата да вам покаже како се вози.

Знамо ћале, знамо. Саћу да га нагарим, а ти бато, пази на сигнале.

Ред вожње возова.

Сада иде посебна посластица. Један од четири тематска програма музеја је подземна тура кроз историју железнице. На уласку, додељују се слушалице са аутоматским нараторима. Доступни језици су холандски, енглески, француски и немачки. На самом почетку сте у мрачној кабини која симулира неудобну вожњу кочијама. Затим идете кроз рудник угља, који излази у неки градић у Енглеској, где Стивенсон има своју радионицу.