На самом Панчевачком мосту су постављена оба колосека, као и преко петље у Крњачи све до нове Железничке станице Крњача. Раније је ово била само укрсница, а сада ће бити знатно
опремљенија.
Стајалиште Крњача петља ће имати острвски тип перона, и биће дужине 220 метара. Степениште на јужном крају омогућава прилаз са аутобуса у правцу Борче, Котежа и Падинске скеле, а на северном крају ка Пољопривредној школи, аутобуској линији 108, а где стаје и низ међуградских аутобуских линија ка Јужном Банату. Генерална примедба је да је неусклађен план веза уличног јавног саобраћаја, са брзим масовним саобраћајем, тако да је потребно изузетно дуго пешачење са аутобуса из Борче и Котежа на брзи масовни превоз, чак око 8 минута! Са супротне стране, код Пољопривредне школе, не постоји пешачки прилаз. Да би се изградио, потребно је одузети део пољопривредног земљишта Пољопривредној школи површине око 2 ара. Сви прилази су са степеницама, што знатно отежава или потпуно онемогућава прилаз бициклима, колицима са бебама и особама са инвалидитетом. О томе се није водило рачуна ни при изради пролаза код Пољопривредне школе, чиме је или онемогућена или знатно отежана комуникација источног и западног дела Крњаче немоторним возилима на точковима. Градња рампе у том случају не би представљала малтене никакав додатни трошак, али то није урађено.
Техничко планерске примедбе су следеће:
1) Погрешно је што није размотрен перон између другог и трећег колосека уместо спољних перона. Такав положај перона омогућава непосредно коришћење станичних сервиса и додатних услуга са једног места, поједностављује и убрзава рад отправника возова. Често мењање стране са које се отварају врата од станице до станице изузетно отежава кретање путника унутар самог воза када су возови препуни.
2) Није искоришћена висина насипа да се крајње једноставно и јефтино изгради подвожњак за друмски саобраћај. Без тога, скупи радови на инфраструктури не остварују развојни ефекат, не дижу тржишну и употребни вредност ове локације. Простим подвожњаком уз уређење улица на обе стране Крњаче цео тај крај од пасивног дела предграђа постаје важан приградски центар!
3) Са обзиром на велику удаљеност те локације од јавног превоза и мале густине насељености, велика је грешка што су изостављена уређена паркиралишта за аутомобиле и бицикле. Такође, морао је бити изграђена основна инфраструктура крајње станице аутобуске линије.
4) Колосечне везе и распоред перона у станици Крњача знатно отежавају могућност коришћења исте као крајње станице за одређене градске и приградске возове. Између Београда и Панчева Крњача представља тачку прелома токова путника. Уједно од Прокопа и Раковице ка Панчеву представља прву локацију где је физички могуће једноставно и јефтино изградити крајњу станицу градске железнице.
5) Корисна дужина колосека је само 680 метара, иако је међународни стандард за нове и реконструисане пруге 750 метара.
6) При изради самог подходника се није водило рачуна о могућностима немоторизованог кретања на точковима (бициклисти, родитељи са бебама, особе са инвалидитетом, ручни пртљаг на точковима), иако су у овом случају могућа и једноставна и јефтина решења.
Техничко планерске примедбе су следеће:
1) Направљени су сувише кратки колосеци, корисне дужине 480 до 605 метара. У тим околностима дугачки возови губе на својој економичности у односу на краће, због проблема које изазивају у саобраћају. Према Међународној железничкој унији (UIC), на новим и реконструисаним пругама корисна дужина колосека треба да буде 750 метара, а Србија би, ради конкурентности своје железнице морала да разматра и већу корисну дужину на главним магистралама.
2) У самој станици Овча је до сада често долази до загушења брутом (вагонима без локомотиве). Од седам колосека, само пети и шести су намењени првенствено раду везаном за складиште гаса, док је пети предвиђен пре свега за приградски саобраћај, јер су на крајевима четвртог колосека скретнице за само 40km/h у скретање.
3) Недостаје извлачњак у правцу четвртог колосека, који би осим повећања безбедности, омогућавао једноставну маневру, и повећао пропусну моћ пруге.
4) Други колосек је требао бити између трећег и четвртог, а не између четвртог и петог, у сврху повећања брзине приградских возова и рада са теретним возовима.
5) На месту где је изграђен пропуст за воду је уз врло мала додатна улагања могао бити изграђен подвожњак. Слично као у Крњачи, губи се шанса да се на време направи инфраструктура за будући урбани развој.
6) Подземни пролаз је пројектован тако да буде мрачан и непрегледан, те стога погодан за будуће пљачке и силовања у касним ноћним сатима. Уопште и нема излаз ка супротној страни станице у односу на станичну зграду. Због тога, као и претходног, онемогућава се да се нова инфраструктура максимално искористи за будући урбани развој.
Од Овче до Панчева колосек је углавном завршен, укључујући и нови мост. Насип је овде, као и у Крњачи рађен на шљунку. Интересантно да је стари насип (који је прављен 1930-тих, и који је сада проширен) рађен на пепелу од угља. Данас имамо милионе тона пепела код Обреновца, који представљају еколошки проблем сваки пут кад дуне ветар, а још пре 80 година смо умели то користити за инфраструктурне пројекте.
Једини разлог зашто је саобраћај обустављен на десном колосеку пруге Београд-Панчево је изградња пропуста за воду недалеко од моста преко Тамиша.
Проверио сам наводе из медија, да су прагови на старом мосту преко Тамиша у лошем стању, и уверио се да је то тачно. Хтео сам да изблиза сликам, али ми се тада истрошиле батерија на телефону, а нисам имао друге.
Запажање је да уопште није уклањана вегетација поред старог колосека. Мање-више возови су шишали грање суседног дрвећа.
У самом Панчеву су потпуно поскидали стару сигнализацију, и уграђују нову. Све скретнице у Панчеву се постављају ручно, што је лоше и за капацитет станице, и продуктивност особља, и безбедност. Није познато да ли ће бити уграђиване нове скретнице.
опремљенија.
Крњача петља
 |
| Воз 2605 Београд - Вршац пролази поред стајалишта Крњача петља (у изградњи). |
Крњача
На станици Крњача су изграђена два додатна колосека, при чему су задржана два стара. Перони су уз крајње колосеке, први и четврти, а главни пролазни колосеци, где ће се развијати максимална брзина су други и трећи. Како се планира продужење градске железнице у овом правцу, већина возова ће користити колосеке први и четврти, на које се улази и излази са 50 на сат у скретање. Није искоришћена прилика да се уграде скретнице за 65km/h у скретање, чиме се време путовања скраћује за један минут, а сама пропусна моћ пруге знатно повећава.Техничко планерске примедбе су следеће:
1) Погрешно је што није размотрен перон између другог и трећег колосека уместо спољних перона. Такав положај перона омогућава непосредно коришћење станичних сервиса и додатних услуга са једног места, поједностављује и убрзава рад отправника возова. Често мењање стране са које се отварају врата од станице до станице изузетно отежава кретање путника унутар самог воза када су возови препуни.
2) Није искоришћена висина насипа да се крајње једноставно и јефтино изгради подвожњак за друмски саобраћај. Без тога, скупи радови на инфраструктури не остварују развојни ефекат, не дижу тржишну и употребни вредност ове локације. Простим подвожњаком уз уређење улица на обе стране Крњаче цео тај крај од пасивног дела предграђа постаје важан приградски центар!
3) Са обзиром на велику удаљеност те локације од јавног превоза и мале густине насељености, велика је грешка што су изостављена уређена паркиралишта за аутомобиле и бицикле. Такође, морао је бити изграђена основна инфраструктура крајње станице аутобуске линије.
4) Колосечне везе и распоред перона у станици Крњача знатно отежавају могућност коришћења исте као крајње станице за одређене градске и приградске возове. Између Београда и Панчева Крњача представља тачку прелома токова путника. Уједно од Прокопа и Раковице ка Панчеву представља прву локацију где је физички могуће једноставно и јефтино изградити крајњу станицу градске железнице.
5) Корисна дужина колосека је само 680 метара, иако је међународни стандард за нове и реконструисане пруге 750 метара.
6) При изради самог подходника се није водило рачуна о могућностима немоторизованог кретања на точковима (бициклисти, родитељи са бебама, особе са инвалидитетом, ручни пртљаг на точковима), иако су у овом случају могућа и једноставна и јефтина решења.
Овча
У Овчи је тренутно прекид саобраћаја на прва 4 колосека, што су у ствари стари колосеци. Тренутно се саобраћај одвија преко нових колосека, петог, шестог и седмог. Као и у Крњачи, тренутно је скоро сва сигнално-сигурносна опрема ван функције због уградње нове. То је и главни разлог зашто тренутно уопште не саобраћа Беовоз за Панчево, а између Београда и Панчева једино саобраћају возови за Вршац и Зрењанин. Испод прва 4 колосека се гради пропуст за воду, а подходник је већ изграђен. Перон се налази уз први колосек, и између четвртог и петог. Главни пролазни колосеци су други и трећи. Пети, шести и седми колосек су усмерени ка складишту гаса. |
| Овча, поглед са првог перона поред првог колосека. |
1) Направљени су сувише кратки колосеци, корисне дужине 480 до 605 метара. У тим околностима дугачки возови губе на својој економичности у односу на краће, због проблема које изазивају у саобраћају. Према Међународној железничкој унији (UIC), на новим и реконструисаним пругама корисна дужина колосека треба да буде 750 метара, а Србија би, ради конкурентности своје железнице морала да разматра и већу корисну дужину на главним магистралама.
 |
| Железничка станица Овча, поглед из правца Београда. |
3) Недостаје извлачњак у правцу четвртог колосека, који би осим повећања безбедности, омогућавао једноставну маневру, и повећао пропусну моћ пруге.
4) Други колосек је требао бити између трећег и четвртог, а не између четвртог и петог, у сврху повећања брзине приградских возова и рада са теретним возовима.
 |
| Пропуст за воду испод станице Овча. |
6) Подземни пролаз је пројектован тако да буде мрачан и непрегледан, те стога погодан за будуће пљачке и силовања у касним ноћним сатима. Уопште и нема излаз ка супротној страни станице у односу на станичну зграду. Због тога, као и претходног, онемогућава се да се нова инфраструктура максимално искористи за будући урбани развој.
Део од Овче до Панчева
Од Овче до Панчева колосек је углавном завршен, укључујући и нови мост. Насип је овде, као и у Крњачи рађен на шљунку. Интересантно да је стари насип (који је прављен 1930-тих, и који је сада проширен) рађен на пепелу од угља. Данас имамо милионе тона пепела код Обреновца, који представљају еколошки проблем сваки пут кад дуне ветар, а још пре 80 година смо умели то користити за инфраструктурне пројекте.
 |
| Воз 2604 Вршац - Београд између Панчева и Овче. |
 |
| У даљини нови и стари мост на Тамишу. |
У самом Панчеву су потпуно поскидали стару сигнализацију, и уграђују нову. Све скретнице у Панчеву се постављају ручно, што је лоше и за капацитет станице, и продуктивност особља, и безбедност. Није познато да ли ће бити уграђиване нове скретнице.
0 коментара:
Постави коментар