САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА ЉУБИТЕЉА ЖЕЛЕЗНИЦЕ
У ВЕЗИ СА НОВИМ СИСТЕМОМ ЛИНИЈА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА
У току бројања и анкетирања путника крајем 2014. године потпуно су занемарена сва Београдска насеља где не саобраћа ГСП, а градско-приградска железница готово да није ни разматрана. На тај начин се занемарују потребе петине житеља Београдског округа. Са таквим непотпуним истраживањем, и тако лошим улазним подацима и није могуће имати остварив и одржив план развоја будуће саобраћајне мреже. Осим више од 300.000 занемарених грађана шумадијских и колубарских предграђа Београда, грађани општина Панчево, Стара Пазова, Инђија и Смедерево би морали бити обухваћени озбиљним истраживањем , као и путници који користе даљински путнички саобраћај ка Београду и од Београда.
Сви мањи градови и локални центри у околини Београда су настајали уз железницу и развијали се захваљујући доброј повезаности железницом. Политика усмеравања претежно на аутобуски превоз у последњих пола века је узроковала стагнирање, чак и опадање тих мањих градова. Најбољи доказ за то је чињеница да и дан данас око 80% становника општине Обреновац живи у близини некадашње Ћирине пруге, укинуте 1968. године. Из насеља са скупим и лоше планираним превозом се највише исељава млађе и виталније становништво - према централним деловима Београда. Тај централни део Београда грца у саобраћајним загушењима, загађењу, а у њему се све више и више зида за ново становништво које се досељава.
Удружење љубитеља железнице указује на праксу већине великих градова Европе, где је брз, поуздан, удобан и јефтин превоз приградским железницама основа одрживог развоја мањих места, и врло важан део система градског транспорта. Прва фаза развоја би обухватала коришћење постојећих пруга и возова. У финасијском смислу би представљала меру штедње, али би захтевала значајне промене у организацији, политици квалитета, односу према корисницима. Већ тада би возови од Београда ка Панчеву и Реснику могли ићи на пола сата, а ка Лазаревцу, Младеновцу и Инђији на сваких сат времена. Такође, морала би се побољшати чистоћа, уређење стајалишта, побољшати информисање корисника и обезбедити места за превоз бицикала и кабастог пртљага. Неопходно је локалне аутобуске линије и бициклистичке коридоре усмеравати ка железничким станицама. Даљи развој би захтевао већа улагања, као што, уосталом, захтева сваки развој.
Удружење љубитеља железнице се залаже за очување двоколосечне пруге у зони развоја будућих пословних, трговинских и туристичких садржаја у приобаљу Саве и Дунава, али не теретне него брзе градске железнице. Она може бити на површини или на стубовима, у плитком тунелу или полуукопана, возила могу бити стандардни приградски возови или лакошинска ("трамвајска") возила. Најисплативије решење за стари железнички мост је да постане део брзе железнице од Савамале до Аеродрома Никола Тесла. Без таквог система планирани садржаји у приобаљу старог дела Београда изгубиће велики део своје тржишне и употребне вредности.
У планирању будуће мреже линија јавног превоза је занемарено и површно сагледано питање будућих главних аутобуских и железничких станица, као и терминала за главне приградске аутобуске линије. Многи велики градови, попут Беча, Берлина, Брисела, Варшаве, имају неколико великих железничких станица, тако да даљински путници могу да бирају погоднију локацију за преседање до крајње дестинације. Аутобуска и железничка станица на Новом Београду могу бити најповољнија преседачка тачка за тек трећину путника. Аутобуски терминал за аутобусе за Сурчин, Сремчицу, Моштаницу, Миријево испод Газеле је посебно велики промашај, јер та локација је далеко од било ког погодног преседања. Удружење љубитеља железнице предлаже да будуће главне станице за приградске и међуградске аутобусе осим на Новом Београду буду и на Прокопу, Панчевачком мосту, као и у Раковици, као и да се локације железничких станица Прокоп и Раковица повежу директним линијама јавног превоза.
Удружење љубитеља железнице се залаже за развој приградских железница и у околини Новог Сада, Ниша, Суботице и Крагујевца, као и обнову трамвајских система у Нишу, Новом Саду и Суботици.
У ВЕЗИ СА НОВИМ СИСТЕМОМ ЛИНИЈА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА
У току бројања и анкетирања путника крајем 2014. године потпуно су занемарена сва Београдска насеља где не саобраћа ГСП, а градско-приградска железница готово да није ни разматрана. На тај начин се занемарују потребе петине житеља Београдског округа. Са таквим непотпуним истраживањем, и тако лошим улазним подацима и није могуће имати остварив и одржив план развоја будуће саобраћајне мреже. Осим више од 300.000 занемарених грађана шумадијских и колубарских предграђа Београда, грађани општина Панчево, Стара Пазова, Инђија и Смедерево би морали бити обухваћени озбиљним истраживањем , као и путници који користе даљински путнички саобраћај ка Београду и од Београда.
 |
| Предлог прве фазе развоја градских железница у Београду. |
Сви мањи градови и локални центри у околини Београда су настајали уз железницу и развијали се захваљујући доброј повезаности железницом. Политика усмеравања претежно на аутобуски превоз у последњих пола века је узроковала стагнирање, чак и опадање тих мањих градова. Најбољи доказ за то је чињеница да и дан данас око 80% становника општине Обреновац живи у близини некадашње Ћирине пруге, укинуте 1968. године. Из насеља са скупим и лоше планираним превозом се највише исељава млађе и виталније становништво - према централним деловима Београда. Тај централни део Београда грца у саобраћајним загушењима, загађењу, а у њему се све више и више зида за ново становништво које се досељава.
 |
| Предложена приобална лака железница. |
Удружење љубитеља железнице указује на праксу већине великих градова Европе, где је брз, поуздан, удобан и јефтин превоз приградским железницама основа одрживог развоја мањих места, и врло важан део система градског транспорта. Прва фаза развоја би обухватала коришћење постојећих пруга и возова. У финасијском смислу би представљала меру штедње, али би захтевала значајне промене у организацији, политици квалитета, односу према корисницима. Већ тада би возови од Београда ка Панчеву и Реснику могли ићи на пола сата, а ка Лазаревцу, Младеновцу и Инђији на сваких сат времена. Такође, морала би се побољшати чистоћа, уређење стајалишта, побољшати информисање корисника и обезбедити места за превоз бицикала и кабастог пртљага. Неопходно је локалне аутобуске линије и бициклистичке коридоре усмеравати ка железничким станицама. Даљи развој би захтевао већа улагања, као што, уосталом, захтева сваки развој.
Удружење љубитеља железнице се залаже за очување двоколосечне пруге у зони развоја будућих пословних, трговинских и туристичких садржаја у приобаљу Саве и Дунава, али не теретне него брзе градске железнице. Она може бити на површини или на стубовима, у плитком тунелу или полуукопана, возила могу бити стандардни приградски возови или лакошинска ("трамвајска") возила. Најисплативије решење за стари железнички мост је да постане део брзе железнице од Савамале до Аеродрома Никола Тесла. Без таквог система планирани садржаји у приобаљу старог дела Београда изгубиће велики део своје тржишне и употребне вредности.
У планирању будуће мреже линија јавног превоза је занемарено и површно сагледано питање будућих главних аутобуских и железничких станица, као и терминала за главне приградске аутобуске линије. Многи велики градови, попут Беча, Берлина, Брисела, Варшаве, имају неколико великих железничких станица, тако да даљински путници могу да бирају погоднију локацију за преседање до крајње дестинације. Аутобуска и железничка станица на Новом Београду могу бити најповољнија преседачка тачка за тек трећину путника. Аутобуски терминал за аутобусе за Сурчин, Сремчицу, Моштаницу, Миријево испод Газеле је посебно велики промашај, јер та локација је далеко од било ког погодног преседања. Удружење љубитеља железнице предлаже да будуће главне станице за приградске и међуградске аутобусе осим на Новом Београду буду и на Прокопу, Панчевачком мосту, као и у Раковици, као и да се локације железничких станица Прокоп и Раковица повежу директним линијама јавног превоза.
Удружење љубитеља железнице се залаже за развој приградских железница и у околини Новог Сада, Ниша, Суботице и Крагујевца, као и обнову трамвајских система у Нишу, Новом Саду и Суботици.
Источни делови града и даље би чекали будући метро...
ОдговориИзбришиСве у свему, није лоша идеја, мада је ипак мало превише оптимистична замисао (за наше услове).
Свакако, пре градње метро-а, прави потез би било искористити колико је могуће све постојеће пруге. Финансијско-развојни ефекат од брзог, поузданог и јефтиног јавног превоза би чак створио боље предуслове да метро коначно почне да се гради.
Избриши