Проблеми са претовареним аутобусима и камионима нису само специфичност Србије. Многе развијене земље имају великих проблема због тешких друмских возила.
Путем Шабац – Лозница – Мали Зворник пролази око 600 тешких теретних возила дневно. Већина тешких камиона, камиона са приколицом и шлепера превози камен, угаљ, руде, грађевински материјал, дрво и дрвну грађу, односно робу коју се исплати превозити камионима на дужим релацијама једино ако се возила претоваре. Низ развијених земаља, попут Аустрије и Чешке је потпуно забранио превоз такве робе друмом на правцима где постоје железничке пруге. На путевима готово да нема контроле претовара, али чак и када је има, већи превозници обично имају своје везе у полицији, како би пролазили некажњено. Много дугачких, тешких и спорих возила додатно погоршава безбедност саобраћаја смањујући прегледност пута, стварајући колоне, а нарочито због колотрага и ударних рупа које остају иза њих. И код превоза аутобусом често возно особље прими више путника него што је прописана у односу на носивост возила. Додатна опасност по безбедност саобраћаја је што аутобуси могу прекорачити брзину некажњено, опет захваљујући везама великих превозника у саобраћајној полицији. То не значи да је тежак друмски саобраћај ултимативно зло, али га државним мерама саобраћајне политике тешке и масовне транспорте треба преусмерити на железницу.
Зашто Европа субвенционише превоз путника железницом?
Готово све развијене земље Европе суфинасирају из буџета локалне и регионалне железничке линије, и нигде се то не сматра губитком. Такве линије са јефтиним картама за превоз су остварење права на кретање милионима житеља мањих места, и кључ њиховог опстанка.
Већини становника мањих насеља у Србији је аутобуска карта прескупа. Многима потпуно онемогућава школовање, лечење, културне активности, снабдевање, трговање, запошљавање на мање плаћеним радним местима, каква је већина радних места у Србији. Чак и то слабије плаћено радно место, које немају у родном месту, спас је за многе породице, или оне који желе да их оснују! Демографски подаци у последњих 70 година показују да се број становника у мањим насељима са поузданим железничким превозом повећавао или у најгорем случају стагнирао. Губитак поуздане железничке везе, је резултовао падом броја становника, а укидање пруге је увек остављало тоталну пустош у регијама кроз које је воз пролазио. Захтев ММФ-а за чистим тржишним пословањем железница крајем 1960-тих је значио укидање многих железничких пруга. До тада бела куга у Србији није постојала, нити је постојала толико јача тежња за исељавањем у Београд и остале веће градове.
Зашто железница пре аутобуса?
На правцима где постоје пруге, развијене земље суфинасирају искључиво железнички превоз. Разлози зашто субвенционишу железнички, а не аутобуски превоз на тим правцима су:
- Државна политика штедње енергената. Чак и када пруга није електрификована, дизел мотори троше знатно мање нафте за исти транспорт у односу на камионе и аутобусе.
- Смањење трговинског дефицита, нарочито увоза нафте и гаса. Енергенти чине око 40% српског увоза.
- Знатно већа безбедност железнице у односу на друмски саобраћај.
- Застоји на путевима
- Државна железница је једини превозник која је равномерно заступљена у свим регијама
- Могућности превоза најразличитијег ручног пртљага за економски слабије становништво
- Погодан превоз за здравствено осетљиве групе путника: стара лица, особе са проблемима са мокрењем, особе са инвалидитетом и остале осетљиве групе.
- Железница најлакше излази на крај са снежним непогодама.
- Заштита животне средине
- Рационално коришћење простора
- Железница не нарушава туристичке дестинације, и туристи који долазе возом остављају највише новца
Важно је напоменути да 60% становника Мачванског округа живи уз пругу Шабац – Лозница – Мали Зворник. Са једне стране стране ММФ интересују само бројке, макроекономски показатељи. Са друге стране, Европска Унија улаже у железнице више него у било који други вид превоза, и захтева регионални развој као један од услова за чланство.
Пословна шанса за садашње мачванске аутопревознике
Нови закон о железничком саобраћају омогућава развој приватних железничких транспортних компанија. Са те стране, великим аутопревозницима у Мачви не би били пословно саботирани, уколико би мерама државне политике тежак транспорт друмом био ограничен. Шта више, то им је велика прилика да прошире посао и боље зараде, захваљујући јефтинијем транспорту железницом. Возови пружају шансу садашњим искључиво аутобуским превозницима да пруже знатно бољу основну услугу и низ пратећих усуга које су у аутобусима немогуће због техничких ограничења. Чак и када је у питању социјални превоз, ђака, студената, пензионера, особа са хендикепом, у Немачкој, Чешкој, Словачкој, Румунији приватни превозници нуде уз знатно ниже субвенције бољу услугу од државних железница. Ипак, постојање и присуство државне железничке транспортне компаније је неопходно. Разлог је што је постојање државног превозника гаранција да ће без обзира на пословање приватних компанија становници одређених регија имати бар некакав јавни превоз.
Путем Шабац – Лозница – Мали Зворник пролази око 600 тешких теретних возила дневно. Већина тешких камиона, камиона са приколицом и шлепера превози камен, угаљ, руде, грађевински материјал, дрво и дрвну грађу, односно робу коју се исплати превозити камионима на дужим релацијама једино ако се возила претоваре. Низ развијених земаља, попут Аустрије и Чешке је потпуно забранио превоз такве робе друмом на правцима где постоје железничке пруге. На путевима готово да нема контроле претовара, али чак и када је има, већи превозници обично имају своје везе у полицији, како би пролазили некажњено. Много дугачких, тешких и спорих возила додатно погоршава безбедност саобраћаја смањујући прегледност пута, стварајући колоне, а нарочито због колотрага и ударних рупа које остају иза њих. И код превоза аутобусом често возно особље прими више путника него што је прописана у односу на носивост возила. Додатна опасност по безбедност саобраћаја је што аутобуси могу прекорачити брзину некажњено, опет захваљујући везама великих превозника у саобраћајној полицији. То не значи да је тежак друмски саобраћај ултимативно зло, али га државним мерама саобраћајне политике тешке и масовне транспорте треба преусмерити на железницу.
Зашто Европа субвенционише превоз путника железницом?
Готово све развијене земље Европе суфинасирају из буџета локалне и регионалне железничке линије, и нигде се то не сматра губитком. Такве линије са јефтиним картама за превоз су остварење права на кретање милионима житеља мањих места, и кључ њиховог опстанка.
Већини становника мањих насеља у Србији је аутобуска карта прескупа. Многима потпуно онемогућава школовање, лечење, културне активности, снабдевање, трговање, запошљавање на мање плаћеним радним местима, каква је већина радних места у Србији. Чак и то слабије плаћено радно место, које немају у родном месту, спас је за многе породице, или оне који желе да их оснују! Демографски подаци у последњих 70 година показују да се број становника у мањим насељима са поузданим железничким превозом повећавао или у најгорем случају стагнирао. Губитак поуздане железничке везе, је резултовао падом броја становника, а укидање пруге је увек остављало тоталну пустош у регијама кроз које је воз пролазио. Захтев ММФ-а за чистим тржишним пословањем железница крајем 1960-тих је значио укидање многих железничких пруга. До тада бела куга у Србији није постојала, нити је постојала толико јача тежња за исељавањем у Београд и остале веће градове.
Зашто железница пре аутобуса?
На правцима где постоје пруге, развијене земље суфинасирају искључиво железнички превоз. Разлози зашто субвенционишу железнички, а не аутобуски превоз на тим правцима су:
- Државна политика штедње енергената. Чак и када пруга није електрификована, дизел мотори троше знатно мање нафте за исти транспорт у односу на камионе и аутобусе.
- Смањење трговинског дефицита, нарочито увоза нафте и гаса. Енергенти чине око 40% српског увоза.
- Знатно већа безбедност железнице у односу на друмски саобраћај.
- Застоји на путевима
- Државна железница је једини превозник која је равномерно заступљена у свим регијама
- Могућности превоза најразличитијег ручног пртљага за економски слабије становништво
- Погодан превоз за здравствено осетљиве групе путника: стара лица, особе са проблемима са мокрењем, особе са инвалидитетом и остале осетљиве групе.
- Железница најлакше излази на крај са снежним непогодама.
- Заштита животне средине
- Рационално коришћење простора
- Железница не нарушава туристичке дестинације, и туристи који долазе возом остављају највише новца
Важно је напоменути да 60% становника Мачванског округа живи уз пругу Шабац – Лозница – Мали Зворник. Са једне стране стране ММФ интересују само бројке, макроекономски показатељи. Са друге стране, Европска Унија улаже у железнице више него у било који други вид превоза, и захтева регионални развој као један од услова за чланство.
Пословна шанса за садашње мачванске аутопревознике
Нови закон о железничком саобраћају омогућава развој приватних железничких транспортних компанија. Са те стране, великим аутопревозницима у Мачви не би били пословно саботирани, уколико би мерама државне политике тежак транспорт друмом био ограничен. Шта више, то им је велика прилика да прошире посао и боље зараде, захваљујући јефтинијем транспорту железницом. Возови пружају шансу садашњим искључиво аутобуским превозницима да пруже знатно бољу основну услугу и низ пратећих усуга које су у аутобусима немогуће због техничких ограничења. Чак и када је у питању социјални превоз, ђака, студената, пензионера, особа са хендикепом, у Немачкој, Чешкој, Словачкој, Румунији приватни превозници нуде уз знатно ниже субвенције бољу услугу од државних железница. Ипак, постојање и присуство државне железничке транспортне компаније је неопходно. Разлог је што је постојање државног превозника гаранција да ће без обзира на пословање приватних компанија становници одређених регија имати бар некакав јавни превоз.
