Кинеска страна предлаже да се брза пруга за Будимпешту гради кроз Банат, преко Зрењанина и Кикинде, а не трасом Београд - Нови Сад - Суботица - Келебија, што је јавно изнесено и у Кинеским и у Мађарским медијима.
Кинеске партнере у овом послу, наравно, од просторног плана и регионалног развоја Србије и њених градова, много више занима брз и економичан превоз робе из Пирејске луке (однедавно под управом кинеске компаније) ка Централној Европи. Иако се наша позиција, природно, разликује, то не значи да не треба размислити о стварању нових железничких коридора у Србији.
Удружење љубитеља железнице је већ предлагало стварање тзв. Источне магистрале, алтернативног транзитног правца, намењеног првенствено превозу робе. Новом пругом од Видина, он би преко Зајечара, Пожаревца, Смедерева, Ковина и даље кроз Банат спајао железничке мреже Бугарске и Мађарске, Балкана и Средње Европе. Пролазак међународне пруге кроз Тимочку крајину, Браничево, део Подунавља и Банат, допринео би већој конкурентности привреде у тим регионима, последично и повећању степена њиховог економског развоја. Железнички оператери из Србије и из других земаља добили би у техничком и економском смислу веома повољну и атрактивну опцију.
Несхватљиво је да, са друге стране, држава Србија планира укидање пруга управо у Банату, као и на истоку Србије, од Пожаревца до Мајданпека! Захтевамо да се од таквих намера одустане, као и да се стручна запажања кинеских партнера узму у обзир приликом планирања развоја железничке мреже у Србији. То је и у духу равномернијег развоја, данас запостављених источних делова Србије.
Кинеске партнере у овом послу, наравно, од просторног плана и регионалног развоја Србије и њених градова, много више занима брз и економичан превоз робе из Пирејске луке (однедавно под управом кинеске компаније) ка Централној Европи. Иако се наша позиција, природно, разликује, то не значи да не треба размислити о стварању нових железничких коридора у Србији.
Удружење љубитеља железнице је већ предлагало стварање тзв. Источне магистрале, алтернативног транзитног правца, намењеног првенствено превозу робе. Новом пругом од Видина, он би преко Зајечара, Пожаревца, Смедерева, Ковина и даље кроз Банат спајао железничке мреже Бугарске и Мађарске, Балкана и Средње Европе. Пролазак међународне пруге кроз Тимочку крајину, Браничево, део Подунавља и Банат, допринео би већој конкурентности привреде у тим регионима, последично и повећању степена њиховог економског развоја. Железнички оператери из Србије и из других земаља добили би у техничком и економском смислу веома повољну и атрактивну опцију.
Несхватљиво је да, са друге стране, држава Србија планира укидање пруга управо у Банату, као и на истоку Србије, од Пожаревца до Мајданпека! Захтевамо да се од таквих намера одустане, као и да се стручна запажања кинеских партнера узму у обзир приликом планирања развоја железничке мреже у Србији. То је и у духу равномернијег развоја, данас запостављених источних делова Србије.
Не разумем наше "стручњаке" зашто су запели за садашњу трасу преко Чортановаца. Давно сам предлагао да главни коридор буде Суботица - Врбас - Неопланта (Нови Сад) - Римски Шанчеви - Тител - Панчево - Смедерево - Мала Крсна и даље до Ниша. Нешто другачији од овог на карти. Избегло би се неколико критичних места као што су Бешка - Чортановци, град Београд и све до Младеновца. Критично место је и Сталаћ - Трубарево. Ту сам предлагао да се од Лучине гради пруга до Браљине, додуше требао би нешто дужи тунел, али би се избегао врло лош терен уз Јужну Мораву и скратила би се траса за неких 7км. Од Гиља до Ћуприје је решен проблем. Остаје само проблем измештања саобраћаја из града Ниша! Била би и занимљива попречна трансверзала, која је и уцртана, а то је од Жомбоља до Кикинде, Новог Бечеја и преко Тисе до Старог Бечеја а даље постојећом трасом до Црвенке и ревитализовати део до Оџака, и ето је најкраћа веза Румунија - Италија! Грешка би била не изградити део од Вељкова код Неготина и везати се код Видина на ту трасу која сада одвлачи бруто из Србије. Мало је ово конфузно с обзиром да имам прилично разрађену шему пруга у Србији. Ови коридори који постоје су тако грађени да су на силу спајани и имају јако лошу функцију.
ОдговориИзбриши