Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом 3.децембра,
светског дана особа са инвалидитетом
Иако је у последњој деценији дошло до извесног напретка, особе са инвалидитетом су у већини случајева и даље грађани другог реда када је у питању јавни превоз. Нови возови купљени у последњих пар година имају тоалете прилагођене особама са инвалидитетом, има доста нископодних аутобуса и трамваја, спуштено је доста ивичњака и направљени улази за колица у многе јавне објекте, али доста решења је површно, без анализе целовитог транспортног решења. Многе железничке станице, које имају прилазе перону непогодне за прилаз инвалидским колицима, особље које није обучено за рад са помоћном опремом за улазак особа у колицима, а повремено чак и грубо одбијање да помогну, линије са возилима прилагођеним за превоз особа са инвалидитетом покривају мањи број насеља, само су неки од проблема. Јако лош пример имамо приликом реконструкције пруге између Београда и Панчева, где на реконструисаним станицама Овча и Крњача и новом стајалишту Крњача мост не постоји могућност приласка перонима без степеница! Ако смо до сада правили ову грешку, не смемо је поновити! Следе реконструкције дела пруге Београд-Бар кроз Србију, као и пруга за возове великих брзина ка Будумпешти.
Реконструкција старих вагона је важан део решења
Нових возова је премало да се покрију сви региони. Уколико постоји икакав озбиљан, целовит план одрживог развоја, његова незаобилазна компонента је реконструкција и модернизација дела старих вагона. Железница као технологија транспорта пружа низ могућности за превоз здравствено специфичних категорија путника, укључујући и особе са инвалидитетом. Аутобуски превозници за дуге линије користе искључиво аутобусе са збијеним распоредом седишта, како би им превоз био исплатив. И поред тога железница је јефтинија од аутобуса. Утолико, реконструисани вагони би морали имати тоалете прилагођене особама са инвалидитетом, хидрауличне рампе за улазак, одговарајући дизајн места за учвршћивање колица као и кабина кола са лежајевима. Ове стандарде већ примењују скоро све земље у окружењу. То је разлог више да не заостајемо по том питању не због евентуалног уласка у Европску унију, него због тога што је многим нашим суграђанима онемогућено да буду активни чланови друштва!
светског дана особа са инвалидитетом
Иако је у последњој деценији дошло до извесног напретка, особе са инвалидитетом су у већини случајева и даље грађани другог реда када је у питању јавни превоз. Нови возови купљени у последњих пар година имају тоалете прилагођене особама са инвалидитетом, има доста нископодних аутобуса и трамваја, спуштено је доста ивичњака и направљени улази за колица у многе јавне објекте, али доста решења је површно, без анализе целовитог транспортног решења. Многе железничке станице, које имају прилазе перону непогодне за прилаз инвалидским колицима, особље које није обучено за рад са помоћном опремом за улазак особа у колицима, а повремено чак и грубо одбијање да помогну, линије са возилима прилагођеним за превоз особа са инвалидитетом покривају мањи број насеља, само су неки од проблема. Јако лош пример имамо приликом реконструкције пруге између Београда и Панчева, где на реконструисаним станицама Овча и Крњача и новом стајалишту Крњача мост не постоји могућност приласка перонима без степеница! Ако смо до сада правили ову грешку, не смемо је поновити! Следе реконструкције дела пруге Београд-Бар кроз Србију, као и пруга за возове великих брзина ка Будумпешти.
Реконструкција старих вагона је важан део решења
Нових возова је премало да се покрију сви региони. Уколико постоји икакав озбиљан, целовит план одрживог развоја, његова незаобилазна компонента је реконструкција и модернизација дела старих вагона. Железница као технологија транспорта пружа низ могућности за превоз здравствено специфичних категорија путника, укључујући и особе са инвалидитетом. Аутобуски превозници за дуге линије користе искључиво аутобусе са збијеним распоредом седишта, како би им превоз био исплатив. И поред тога железница је јефтинија од аутобуса. Утолико, реконструисани вагони би морали имати тоалете прилагођене особама са инвалидитетом, хидрауличне рампе за улазак, одговарајући дизајн места за учвршћивање колица као и кабина кола са лежајевима. Ове стандарде већ примењују скоро све земље у окружењу. То је разлог више да не заостајемо по том питању не због евентуалног уласка у Европску унију, него због тога што је многим нашим суграђанима онемогућено да буду активни чланови друштва!
0 коментара:
Постави коментар