Скорашње несреће на прелазима код Параћина и Јагодине због неисправности опреме. Решење постоји.
Више од две деценије је држава користила железницу да одржава социјални мир, за бесплатан транспорт за градњу аутопутева, или за неплаћени транспорт робе неуспешним државним фирмама. Користила се чињеница да пруге и возила могу трајати и више од четири деценије, и избегавала улагања у железнице све до данас, када су пруге и опрема у изузетно лошем стању. Влада Србије је најавила програм реиндустријализације, али такав програм је неостварив уколико се не уложе озбиљна финасијска средства у пруге и опрему пруга, укључујући и путно-пружне прелазе. Путно-пружни прелази су посебно важни зато што њихова неисправност, осим повећања трошкова и опадања квалитета услуге, узрокује и угрожавање људских живота.
Опрема на већини прелаза је стара и подложна кваровима. У случају квара, или рампа на прелазу буде предуго спуштена, што провоцира возаче да крше прописе, или је рампа стално подигнута, а возови морају да коче и поново крећу. Заустављање возова на неисправним прелазима може знатно повећати кашњења и трошкове транспорта робе и путника, а управо железница треба да учини исплативом привреду, нарочито у мањим градовима и селима. Осим мањих трошкова и веће безбедности, савременија опрема на прелазима утиче последично и на повећање тражње за превозом. Самим тим расте продуктивност, односно повећава се транспорт по запосленом железничару, што је и захтев међународних финасијских институција.
Руске железнице имају хидрауличне рампе на прелазима које се уздижу из коловоза, и тако физички спречавају прилаз возачима који су се оглушили о светлосни сигнал и спуштене бранике на прелазима. (приложено на сликама). Сваке године се на око 250 прелаза поломи око 2.000 браника, што је само додатни доказ зашто треба улагати баш у овакву опрему. То не значи да је оваква опрема решење на свим прелазима. Тамо где је врло велики обим саобраћаја неопходни су надвожњаци, а где су мала брзина и промет и возова и друмских возила, потребно је само обновити знакове СТОП и Андрејин крст, као и уклонити растиње које смањује прегледност таквих прелаза.
Руско искуство и решење сматрамо примереним нашим условима саобраћаја, јер је возачка (не)култура у обе земље на сличном нивоу.
Пример пруге од Београда за Вршац и Темишвар
Најбољи пример пруге где се са унапређењем сигнализације и опреме прелаза постижу велики ефекти је пруга Панчево – Вршац. Колосек је у добром стању, могуће је возити 120км/с, али је због старог типа сигнализације само 100км/с. Тренутно се ради дупли колосек Београд – Панчево. Уколико би се даље према Вршцу заменили још сигнали, скретнице и прелази савременијом опремом, брзи воз би релацију Београд – Вршац прелазио за непун сат!
Повећао би се и капацитет пруге, тако да би железница увећала приходе и од путничког и теретног саобраћаја. Уз то створили би се услови за бољу привредну сарадњу Србије и Румуније. За Темишварце је Београд најближи велеград, и има много становника са обе стране границе који говоре и српски и румунски језик. Са растом стандарда, Румуни могу приуштити себи већу потрошњу на туризам, што је потенцијал који са бољом железницом можемо знатно боље искористити.
