Ovo javno preduzeće po novom zakonu neće morati da vozi vozove na sopstvenu štetu, neće biti vozova koji moraju da saobraćaju iz političkih razloga, niti vozova s nekoliko putnika, kao što je to činjeno decenijama unazad
Železnica nije spremna za tržišnu utakmicu (Foto Tanjug)
„Železnice Srbije”, prema novom zakonu o železnicama, više neće imati monopol u organizovanju saobraćaja na svojim prugama. Železničari se ne protive otvaranju tržišta, ali, kako kažu, u ovom trenutku nisu spremni za liberalizaciju transportnih usluga i dolazak strane konkurencije. Za njih će to, tvrde, biti neravnopravna tržišna utakmica.
– Treba da trčimo trku na 100 metara sa drugim operaterima, ali su oni ispred nas barem 60-70 metara. Kakve šanse u takvoj tržišnoj trci mogu da budu? – pita Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije”, odgovarajući na pitanja novinara „Politike”.
On kaže da će insistirati da u liberalizaciji železničkog tržišta ne bude privilegovanih operatera, već da ono bude principijelno otvoreno za sve prevoznike.
– Imamo potpuno neshvatljivu i neprihvatljivu situaciju – da mi još nemamo sve potrebne dozvole i sertifikate za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama, a obe se već nude strancima – kaže Simonović.
Železničke uprave u okruženju, koje su liberalizovale svoje železničko-transportno tržište, kako navodi, dozvole i licence dobijale su po automatizmu, a samo su novi operateri morali da podnose molbu i dobijaju dozvole za korišćenje železničke infrastrukture. To kod nas nije slučaj, pa će i naše železnice morati, kao i svi ostali, da podnose zahtev Direkciji za železnicu.
– To ne bi bilo ništa neobično da mali privatni prevoznik „Kombinovani transport” Novi Sad, sa svega nekoliko lokomotiva, već nema sve potrebne dozvole za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama i već traži da im se odmah na pojedinim relacijama u Srbiji omogući organizovanje robnog saobraćaja. A mi ih nemamo. E, to neće moći. Ako otvaramo železničko tržište za druge operatere, onda je naš principijelni stav da nema privilegovanih operatera i da tržište bude otvoreno za sve, pa ko bude bolji, efikasniji i jeftiniji. Tek tada će liberalizacija transportnog tržišta doneti pozitivne efekte i železnici, ali i svim korisnicima železničkih usluga, a time i čitavoj državi – ističe Simonović.
Da bi „Železnice Srbije” mogle da se ravnopravno uključe u tržišnu utakmicu, prema njegovom mišljenju, moraju imati nove vagone i lokomotive, rekonstruisati i modernizovati pruge, ali i izvršiti finansijsku konsolidaciju kompanije, pre svega, kada je reč o obavezama države.
– Decenijama se u srpske železnice nije ulagalo gotovo ništa, a sada takva, stara i spora železnica treba da se takmiči na tržištu. To, jednostavno, nije moguće. Da bismo u potpunosti reformisali i modernizovali železnicu u Srbiji potrebno nam je pet do sedam godina. I mi smo taj proces započeli i uspešno ćemo ga realizovati. Ali, železničke uprave u okruženju, kao i najrazvijenije železnice u Evropi, svoja tržišta su liberalizovale tek nakon potpune reorganizacije i modernizacije. Mi smatramo da takav isti koncept treba primeniti i u Srbiji – naglašava Simonović.
On obećava da će u narednih 165 dana stručne službe „Železnice Srbije” predložiti kakva će biti buduća organizacija kompanije i kakva je železnica potrebna Srbiji. Da bi se srpske železnice prilagodile tržišnom poslovanju, mnogi odnosi i navike moraće da budu promenjeni.
– Ubuduće, umesto državnih subvencija, koje su se do sada trošile na isplatu zarada ili nekontrolisano, imaćemo finansiranje srpskih železnica na osnovu ugovornih odnosa, kako između vlade i novih železničkih društava, tako i između društava međusobno, sa detaljno regulisanim obavezama i odgovornostima. Tako će buduće železničko Društvo za infrastrukturu ostvarivati prihod po osnovu utvrđene naknade za pristup infrastrukturi, ali i državnih subvencija za održavanje železničke infrastrukture i pokrivanja razlike između prihoda od naknade za pristup infrastrukturi i realnih troškova. To znači da će liberalizacijom transportnog tržišta i srpske železnice uvesti nadoknadu za pristup železničkoj infrastrukturi – kaže Simonović.
Novi zakon predviđa da svi železnički operateri koji koriste naše pruge za to plaćaju naknadu, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Ali direktor „Železnica Srbije” kaže da više neće morati da organizuje saobraćaj vozova, koji nisu rentabilni. A, ako to čini, jer je reč o javnom interesu, razliku između realnih troškova prevoza i naplaćenih prihoda moraće da im subvencionišu iz budžeta ili država, lokalna samouprava, po osnovu takozvane obaveze javnog prevoza.
– „Železnice Srbije” više po novom zakonu neće morati da voze vozove na sopstvenu štetu, neće biti vozova koji moraju da saobraćaju iz političkih razloga, niti vozova s nekoliko putnika, kao što je to činjeno decenijama unazad. Preduzeće će morati da preraste iz socijalne u ekonomsku kategoriju i postane efikasan i tržišno orijentisan poslovni sistem, što je još jedna od posledica liberalizacije transportnog tržišta – kaže Simonović.
Marijana Avakumović, novinarka Politike
objavljeno: 08.04.2013.
Preuzeto sa portala "Politike"
Železnica nije spremna za tržišnu utakmicu (Foto Tanjug)
„Železnice Srbije”, prema novom zakonu o železnicama, više neće imati monopol u organizovanju saobraćaja na svojim prugama. Železničari se ne protive otvaranju tržišta, ali, kako kažu, u ovom trenutku nisu spremni za liberalizaciju transportnih usluga i dolazak strane konkurencije. Za njih će to, tvrde, biti neravnopravna tržišna utakmica.
– Treba da trčimo trku na 100 metara sa drugim operaterima, ali su oni ispred nas barem 60-70 metara. Kakve šanse u takvoj tržišnoj trci mogu da budu? – pita Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije”, odgovarajući na pitanja novinara „Politike”.
On kaže da će insistirati da u liberalizaciji železničkog tržišta ne bude privilegovanih operatera, već da ono bude principijelno otvoreno za sve prevoznike.
– Imamo potpuno neshvatljivu i neprihvatljivu situaciju – da mi još nemamo sve potrebne dozvole i sertifikate za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama, a obe se već nude strancima – kaže Simonović.
Železničke uprave u okruženju, koje su liberalizovale svoje železničko-transportno tržište, kako navodi, dozvole i licence dobijale su po automatizmu, a samo su novi operateri morali da podnose molbu i dobijaju dozvole za korišćenje železničke infrastrukture. To kod nas nije slučaj, pa će i naše železnice morati, kao i svi ostali, da podnose zahtev Direkciji za železnicu.
– To ne bi bilo ništa neobično da mali privatni prevoznik „Kombinovani transport” Novi Sad, sa svega nekoliko lokomotiva, već nema sve potrebne dozvole za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama i već traži da im se odmah na pojedinim relacijama u Srbiji omogući organizovanje robnog saobraćaja. A mi ih nemamo. E, to neće moći. Ako otvaramo železničko tržište za druge operatere, onda je naš principijelni stav da nema privilegovanih operatera i da tržište bude otvoreno za sve, pa ko bude bolji, efikasniji i jeftiniji. Tek tada će liberalizacija transportnog tržišta doneti pozitivne efekte i železnici, ali i svim korisnicima železničkih usluga, a time i čitavoj državi – ističe Simonović.
Da bi „Železnice Srbije” mogle da se ravnopravno uključe u tržišnu utakmicu, prema njegovom mišljenju, moraju imati nove vagone i lokomotive, rekonstruisati i modernizovati pruge, ali i izvršiti finansijsku konsolidaciju kompanije, pre svega, kada je reč o obavezama države.
– Decenijama se u srpske železnice nije ulagalo gotovo ništa, a sada takva, stara i spora železnica treba da se takmiči na tržištu. To, jednostavno, nije moguće. Da bismo u potpunosti reformisali i modernizovali železnicu u Srbiji potrebno nam je pet do sedam godina. I mi smo taj proces započeli i uspešno ćemo ga realizovati. Ali, železničke uprave u okruženju, kao i najrazvijenije železnice u Evropi, svoja tržišta su liberalizovale tek nakon potpune reorganizacije i modernizacije. Mi smatramo da takav isti koncept treba primeniti i u Srbiji – naglašava Simonović.
On obećava da će u narednih 165 dana stručne službe „Železnice Srbije” predložiti kakva će biti buduća organizacija kompanije i kakva je železnica potrebna Srbiji. Da bi se srpske železnice prilagodile tržišnom poslovanju, mnogi odnosi i navike moraće da budu promenjeni.
– Ubuduće, umesto državnih subvencija, koje su se do sada trošile na isplatu zarada ili nekontrolisano, imaćemo finansiranje srpskih železnica na osnovu ugovornih odnosa, kako između vlade i novih železničkih društava, tako i između društava međusobno, sa detaljno regulisanim obavezama i odgovornostima. Tako će buduće železničko Društvo za infrastrukturu ostvarivati prihod po osnovu utvrđene naknade za pristup infrastrukturi, ali i državnih subvencija za održavanje železničke infrastrukture i pokrivanja razlike između prihoda od naknade za pristup infrastrukturi i realnih troškova. To znači da će liberalizacijom transportnog tržišta i srpske železnice uvesti nadoknadu za pristup železničkoj infrastrukturi – kaže Simonović.
Novi zakon predviđa da svi železnički operateri koji koriste naše pruge za to plaćaju naknadu, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Ali direktor „Železnica Srbije” kaže da više neće morati da organizuje saobraćaj vozova, koji nisu rentabilni. A, ako to čini, jer je reč o javnom interesu, razliku između realnih troškova prevoza i naplaćenih prihoda moraće da im subvencionišu iz budžeta ili država, lokalna samouprava, po osnovu takozvane obaveze javnog prevoza.
– „Železnice Srbije” više po novom zakonu neće morati da voze vozove na sopstvenu štetu, neće biti vozova koji moraju da saobraćaju iz političkih razloga, niti vozova s nekoliko putnika, kao što je to činjeno decenijama unazad. Preduzeće će morati da preraste iz socijalne u ekonomsku kategoriju i postane efikasan i tržišno orijentisan poslovni sistem, što je još jedna od posledica liberalizacije transportnog tržišta – kaže Simonović.
Marijana Avakumović, novinarka Politike
objavljeno: 08.04.2013.
Preuzeto sa portala "Politike"
0 коментара:
Постави коментар