Поводом кредита из УАЕ намењеног унапређењу пољопривреде
У тренутку када се партнери из Уједињених Арапских Емирата појављују са великим и повољним кредитима намењеним унапређењу пољопривреде, ми као друштво их дочекујемо неспремни, без пројеката и целовите стратегије. Често се хвалимо пољопривредом као успешним сектором, а од ње трговци и превозници зарађују више него сељаци. Дешава се да на Београдској пијаци парадајз кошта 50 динара, а откупљен је од сељака из Топличког округа за 10 динара. Том сељаку се не исплати да га превози аутомобилом, нема довољно робе да му се исплати да има свој камион, нити било какав систем који му омогућава да његов рад буде поштено плаћен. Готово петина становништва Србије живи од пољопривреде, и нарочито сада, када је у градовима висока незапосленост, изузетно је важно да стратешки подржимо породична газдинства.
- Наша привреда, па и пољопривреда се заснива на скупом друмском транспорту, јефтиној радној снази и привредницима недовољно организованим да заједнички наступају на међународном тржишту. Управо те проблеме бисмо могли решити овим кредитом. – каже Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја и председник Удружења љубитеља железнице. – Пруге Србије су велика неискоришћена шанса за велике уштеде у транспорту, и уопште за регионални развој, и управо око железничких станице би требало формирати задруге, јавна складишта и хладњаче и уопште логистичке центре за пољопривредне производе. Снижење трошкова складиштења и транспорта је један од најважних предуслова да више новца од пољопривреде остане сељаку и уопште у Србији. Осим тога, српски вагони су у већој мери домаћи производ него друмска возила. Са вагонима смо достигли вишу политику квалитета и међународно признање него са друмским возилима. Производња вагона намењених пољопривредним производима може бити почетак опоравка вагоноградње, у којој смо још давно доказали да умемо бити успешни!
Осим другачије организације транспорта, јако је важно да у пројектима транспортних центара и задруга учествују породична газдинства. Породична газдинства су основна ћелија и пољопривреде и друштва у сеоским подручјима, и утолико задруге, кластери и пољопривредне робне станице морају бити прилагођени сељацима.
ЗАНИМЉИВОСТ:
Колико је пољопривреда важна у социјалном смислу показује пример Краљевине Југославије између два светска рата. За време велике економске кризе, хиљаде житеља развијених индустријских земаља је одлазило у претежно сеоску Србију да за надницу раде у пољима, како би преживели глад.
У тренутку када се партнери из Уједињених Арапских Емирата појављују са великим и повољним кредитима намењеним унапређењу пољопривреде, ми као друштво их дочекујемо неспремни, без пројеката и целовите стратегије. Често се хвалимо пољопривредом као успешним сектором, а од ње трговци и превозници зарађују више него сељаци. Дешава се да на Београдској пијаци парадајз кошта 50 динара, а откупљен је од сељака из Топличког округа за 10 динара. Том сељаку се не исплати да га превози аутомобилом, нема довољно робе да му се исплати да има свој камион, нити било какав систем који му омогућава да његов рад буде поштено плаћен. Готово петина становништва Србије живи од пољопривреде, и нарочито сада, када је у градовима висока незапосленост, изузетно је важно да стратешки подржимо породична газдинства.
- Наша привреда, па и пољопривреда се заснива на скупом друмском транспорту, јефтиној радној снази и привредницима недовољно организованим да заједнички наступају на међународном тржишту. Управо те проблеме бисмо могли решити овим кредитом. – каже Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја и председник Удружења љубитеља железнице. – Пруге Србије су велика неискоришћена шанса за велике уштеде у транспорту, и уопште за регионални развој, и управо око железничких станице би требало формирати задруге, јавна складишта и хладњаче и уопште логистичке центре за пољопривредне производе. Снижење трошкова складиштења и транспорта је један од најважних предуслова да више новца од пољопривреде остане сељаку и уопште у Србији. Осим тога, српски вагони су у већој мери домаћи производ него друмска возила. Са вагонима смо достигли вишу политику квалитета и међународно признање него са друмским возилима. Производња вагона намењених пољопривредним производима може бити почетак опоравка вагоноградње, у којој смо још давно доказали да умемо бити успешни!
Осим другачије организације транспорта, јако је важно да у пројектима транспортних центара и задруга учествују породична газдинства. Породична газдинства су основна ћелија и пољопривреде и друштва у сеоским подручјима, и утолико задруге, кластери и пољопривредне робне станице морају бити прилагођени сељацима.
ЗАНИМЉИВОСТ:
Колико је пољопривреда важна у социјалном смислу показује пример Краљевине Југославије између два светска рата. За време велике економске кризе, хиљаде житеља развијених индустријских земаља је одлазило у претежно сеоску Србију да за надницу раде у пољима, како би преживели глад.
